Sve se nekako složilo: prošli put sam pisao o „plagijatoru“ Bregoviću; pominjao sam i Danila Kiša, ne samo autora Časa anatomije već i čudesnog prevodioca Cace u metrou; izlaze sabrana dela Vinaverova; traje globalna diskusija o autorskim pravima… Rešio sam da opet sekiram zgranute umove, uvređene predlogom da neki popularan kompozitor  postane član Akademije. Izgleda da je uslov za članstvo da niko osim samog kandidata nije odslušao neko njegovo delo niti je u stanju da navede naslov.

Pominjao sam i genijalnog Dušana Radovića čiju godišnjicu smrti ovih dana niko nije primetio.

Da l’ zbog mene, il’ zbog pijeteta… pomislio sam da se Duško Radović neće ljutiti ako i njegovoj junkinji Cveti iz Plavog žaketa pružim priliku da ispriča svoju verziju te romanse. Istovremeno, eto zgodne pitalice za sve ove ljutite persone koje sam čuo povodom teksta o Bregoviću: da li sam ja plagijator?

Dušan Radović                                                  Aleksandar Mandić

PLAVI ŽAKET                                                    ROZE KOMPLET

Baš sam bio u plavom žaketu                       Baš sam bila u roze kompletu

kada sretoh Vasiljević Cvetu.                      Kada sretoh Živaljevic Svetu

Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,              Učkiljio pa me merka Sveta

prevari se, okrete se Cveta.                         Ja mislila da mu nešto smeta.

Ja joj rekoh: «Dobar večer, Cveto,            Kad međutim, obrati se Sveta

s dopuštenjem – malo bih prošet’o …“     fino pita, hoce da prošeta,

Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,              pa predlaže da šetamo skupa

prevari se i pristade Cveta.                       ajde, dobro – al ja nisam glupa.

Taman sve to – kad zalaja pseto!               Odjedanput, kuče kao lav

Ja joj rekoh: «Drž se mene, Cveto!“          laje, reži, k’o da nije zdrav.

Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,             Sveta bogme ispade baš junak

prevari se, pridrža se Cveta.                      Isprsi se – kuče podvi ćurak

Beše leto kad je božur cveto,                       Toplo beše, sve miriše šeboj

ode pseto, ja u polje skretoh.                      Kaže Sveta „ništa se ti ne boj“

Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,             Bogme beše povelika zverka…

prevari se pa skrete i Cveta.                        A sve pritom, Sveta mene merka

I logično, s obzirom da skretoh,               Skrajnu Sveta sa čačanskog puta

plavi žaket na livadu metoh.                       Dobro, neće valjda tu da me proguta

Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,             Kavaljerski, Sveta skide žaket

prevari se i spusti se Cveta.                       „Fini čovek“, prodje mi kroz pamet.

Prođe leto i još pet-šest leta,                     Sreda beše devetog septembra

sad se Cveta mojom kućom šeta,                      Za datume Sveta nema dara

iz razloga ekstra kvaliteta                            Al’ ja pamtim ko da beše juče

– da li mene ili mog žaketa.                          Hvala Bogu za onol’ko kuče.

PS. U stvari odgovor me ne zanima. Uživao sam tercirajući Radoviću valjda mu nisam kvario muziku. Nadam se da će još neko uživati u našem pevanju.

Aleksandar Mandićtelevizijski i filmski reditelj

Politikin kulturni dodatak, Mera za meru, subota 1. septembar 2012.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.