Од 18. века, сто година после Шекспирове смрти, када су се појавиле прве спекулације о Шекспировом ауторству, накупило се скоро 100 кандидата за које се „доказује” како су баш они писци тог непревазиђеног опуса. Најизразитији кандидат јесте 17. ерл од Оксфорда (Едвард де Вере), а заговорници ове теорије су познати као оксфордијанци. Међу „озбиљним” кандидатима налазе се Френсис Бејкон и Кристофер Марлоу, али у дугом списку могу се наћи и краљица Елизабета И, или као што предлаже Карлос Фуентес– Сервантес лично. Последња мода су два кандидата: Фалк Гревил и Хенри Невил.

За оне који сматрају да је аутор Шекспирових дела био Вилијем Шекспир, син рукавичара из Стратфорда (стратфордијанци) као и за оне који се темељно баве Шекспиром, ствар је потпуно јасна. Бард писаца (они који му се клањају, на челу са данас највећим шекспирологом Херолдом Блумом, себе називају бардолатори) био је баш тај сиромашни Вил из Стратфорда.

У реду. Али како би могао у било којој варијанти Шекспир да буде варалица? Да ли само „дете из боље куће” може да има дар и вољу за учење?

Да ли ће Андрић, ванбрачно дете из босанске забити, који при том понавља шести разред, бити варалица чија је дела написао друг Тито или ће Ајнштајн, бедни аналитичар треће класе швајцарског бироа за патенте, који не проговара до треће године живота, ускоро бити проглашен за лопова који је покрао декана универзитета на ком су га одбили, свакако личност с педигреом.

Објављујете нешто што је пре 12 година господин др. сц. Милош Ј. Наумовић чуо од извесног професора Бакриџа, чије се име на интернету не може наћи. Могли сте пре тога упитати о томе изврсног шекспиролога професора Веселина Костића, овде у Београду, ако већ нема нико ко у културној рубрици прати Шекспира.

__________

* Накнадно додато, 2010, изашла је одлична књига Џејмса Шапира „Оспоравани Шекспир”, историја тог фарсичног сумњичења.

Александар Мандић, бардолатор

Политика, 5.10.2007.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *