Meni je drago što sam u maju, u tekstu Nova istorija, u Politici pokrenuo temu revizije istorije povodom Velikog rata. Ali, vrlo sam nesrećan, pa i besan što poenta tog teksta, poziv istoričarima pre svega, da se bore protiv onoga što nam se sprema, nije urodio plodom. Umesto podizanja ustanka na međunarodnoj sceni u odbranu istine o ulozi i slavi Srbije početkom 20. veka, u toku je opšte autističko brbljanje kako smo mi u pravu. Gospoda kompetentni pričaju nama i sebi samima ono što se ovde uči u školama i što ljudi dobro znaju. Obraćaju se Srbiji umesto onima širom sveta koji su već uveliko utvrdili novu verziju početka Velikog rata.

U svim zapadnim zemljama, na najglasnijim i najuticajnijim medijima postavljeni su tereni na kojima nastupaju njihove reprezentacije a našeg tima nema. Zakucavaju koševe koliko hoće i kako hoće, naš koš ne brani niko. Na francuskom, nemačkom, bosanskom, engleskom, holandskom…na svim svojim jezicima. Na našoj strani semafora je uvek nula. Kako se naša elita organizovala? Isto tako, i mi smo postavili takav teren i ubacujemo poene protivniku koji uopšte nije ovde, ne mari za tu utakmicu, ali postoji. Obračunava se naša elita sa zamišljenim protivnikom i ima iluziju da nešto radi. Svi pominju knjigu Mesečari koja je bila povod mom javljanju, ali po onom što govore, vidim da je za razliku od mene, nisu pročitali. Pune su nam novine i televizije takvih boraca, često nadmenih nad knjigom koja nije poput Malkolmove običan pamflet, već je veliki, inteligentan, ozbiljan i uticajan naučni rad.  Naši istoričari se ponašaju prema tome kao da im je ispod nivoa da se suprotstave, da igraju protiv svetskih timova. A ti svetski timovi čak i ne znaju za naše žalosno igranje.

Prvi svetski rat- major Dragutin Gavrilović

Gospodo akademici, istoričari, profesori, službenici raznih društvenih instituta, znate li vi jezike? Zašto ne šaljete svoje odgovore onima koji hoće da nas ofarbaju u crno? Imate argumenata na pretek, plaćeni ste da ih glasno govorite a imate i nepisani, patriotski nalog da se borite u ovoj stvari. Od celog dvadesetog veka koji smo upropastili, bilo nam je ostalo još jedino to, slava iz Prvog rata, a sada će i to da postane pepeo.

Kažu: SANU organizuje međunarodni skup dogodine. Dogodine, kada će sve već biti gotovo. Da je svaki onaj ko ovde živi od istorije podigao glas kod bar dvadeset svojih stranih kolega i prijatelja, bilo bi to nekoliko hiljada, ako ne saveznika, ono bar obaveštenih profesionalnih imena koje znaju o čemu se radi. Da i ne pominjem ostale koji imaju veze sa svetom. Za mojih dvadeset spreman sam da položim račun.

I predsednik vidim, obećava da će se u ovoj stvari odbraniti čast Srbije. Kako predsedniče? Sigurno se nećemo odbraniti  time što će se ovde organizovati odbori, proslave, predstave i serije o tim događajima. Taj meč može da se dobije jedino na stranim terenima, u tamošnjim knjigama, novinama, televizijama, institutima i katedrama. Mi jesmo mali, ali nisu ni Jevreji mnogo veći. Kako se provode oni koji pokušavaju da menjaju istoriju njihovih stradanja?  Ili prosto, ugledajmo se na naše sportiste.

A vlada? Gde su publikacije o stogodišnjici koju dobija svako ko dođe? Da li je u svakom razgovoru obavezan deo protest ili „izražavanje zabrinutosti“ zbog zle namere prema nama? Svaka izjava u inostranstvu treba da sadrži deo o ovoj muci. Zašto ministarstvo inostranih poslova nije poslalo svim svojim poslanstvima urgentni i prioritetni zadatak da se ovim bavi? To je važnije od ekonomije. Mnogo je bolje je da nam propadne ugled kod stranih banaka nego kod običnih ljudi po svetu. Ofanziva gospodo političari, to je jedino što sada može da pomogne. Odmah osnujte kancelariju sa prevodiocima, neka prate šta se događa i nalaže našim stručnim ljudima da odgovaraju, na srpskom, jer im je tako očigledno lakše. Prevodite,  šaljite te odgovore, odmah, uporno, stalno, šaljite…To ništa ne košta.

Gledaju nas milion mrtvih sunarodnika iz Prvog rata i milioni naše dece koja će se tek roditi.

Neka mi se ne zameri što ću ponoviti završetak mog prvog teksta:

Šta mi uopšte radimo uoči ove stogodišnjice? Uoči obeležavanja godine u kojoj smo dosegli svoju najveću slavu, platili užasnu cenu i izašli na evropsku scenu.

Slušamo Aidu u Viminacijumu.

Televizijski i filmski reditelj, Aleksandar Mandić
Politika, Pogledi sa strane
Utorak 17. septembar 2013.

One Comment

  1. Dobro ste rekli, u Vašim rečima je verovatna naša istina…
    U selu Brežđe, u školskom dvorištu, još zemlja izbacuje kosti ratnika iz Prvog svetskog rata, koji su tu, u zgradi škole dovoženi ranjeni i bolesni od zaraznih bolesti i tu umirali… Dva su mala spomen obeležja za dva srpska momka koji su stradali u istom ratu… može se zapaliti sveća ispod njihovih sličica, sličica koje je rodbina postavila u spomen kućici na seoskom trgu… Moj deda po majci, izgubio je oko u borbama… Mogu još da nabrajam, ovo mi je prvo palo na pamet… Ako budemo očekivali od naših političara i (pojedinih) akademika, pa i istoričara, da nas zastupaju pred svetom, pitanje je… rekoste – autizam… da… no, svako od nas, običnih građana, može da da svoj doprinos svetloj uspomeni naših stradalnika, a to je: neka svako naoštri plajvaz i neka piše – u belom svetu imamo rođake, prijatelje… pišimo, naša dijaspora, naši sagovornici, čuće nas, čitaće naša pisma… glas će ići dalje… Naš narod i naša vojska, išli su zajedno, borili se i stradali, nisu čekali da ih brane političari i neki školovani ljudi… jer, muka Boga ne moli, a uz muku beše još puno dobrih razloga za žrtvu i preživljavanje….
    U selu Markova Crkva, u seoskoj crkvici, pre dve godine, brojala sam imena stradalnika naših iz tog strašnog rata, imena utisnuta na zidovima u crkvi… svako ime i prezime prošaptala, i, tako, nakon 400 ljudi iz nekoliko sela u kolubarskom kraju, čija sam imena pratila, odustala sam… ostalo ih je još, a mene, neki jad uhvatio, neki umor, tuga… ostalo mi je kao zavet da sledeći put, kad dođem, nastavim da šapućem nepročitana imena…
    Lepo ste ovo sročili, gospodine Mandiću. Iz Vaših usta u Božije uši. Pa ko veruje il’ ne veruje…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *