Стално слушамо дипломате, политичаре, аналитичаре, интелектуалце, економисте и остале мудраце како упорно понављају мантру „У међународним односима важни су само интереси, нема емоција.“  То просто није тачно. Реч САМО је проблем, Емоције су неизбежне јер су још увек у питању људске одлуке. Вештачка интелигенција није преузела ствар, а кад преузме, и она ће уважавати емоције..

Неуролог Антонио Дамасио, познато име у науци, лечио је успешног бизнисмена коме је дато име Елиот. Пацијент је 1985. године имао операцију мозга у којој му је због тумора, одстрањен делић у средишњем делу предњих режњева. После операције је потпуно повратио разум, али су емоције нестале. Био је веома интелигентан човек, који је наставио да обавља сложене трансакције, али није имао појма шта да ради ни са тим бројкама нити са собом. Сналажење у свету је постало немогуће, није могао да препозна приоритете, све је постало подједнако важно и неважно. Плутао је у конфузији и био неспособан за одлучивање или акцију. Улагао погрешно, практично банкротирао, престао да ради. Оставила га жена, поново се оженио и опет развео. Када је покушао да добије социјалну помоћ због болести, одбијен је јер су сви тестови памћења, рачунања, перцепије и језика  показивали да мозак ради натпросечно. Нешто у мозгу, неки центар за емоције је уништен и без њега је био изгубљен. Чувен је и случај из 19. века када је Финеасу Гејџу раднику на железници прошло парче гвожђа кроз леви део мозга, он је преживео и искусио сличну аутодеструкцију.

Дамасио је закључио да осећања пружају компас за циљеве и значења, да способност преживљавања зависи од сарадње предњих, чеоних режњева и оног малог чуда у мозгу, амигдале . Развио је и теорију о томе како се у мозгу та сарадња одвија.

Да би се изборио са разним могућностима, префронтални мозак брзо развија слике разних сценарија за акцију. Ове намере, преко амигдале, тренутно добијају емоционалну боју и димензију, поготово у опасностима. То више није неутрална слика већ планови јарко обојени емоцијама који омогућују мозгу да доноси одлуке брзо, тако што ће, ако одустане од одређене акције, исто тако хитно бирати другу. Овај механизам је много ефикаснији од искључиво разумне процене. Помаже разуму јер преузима велики део његовог посла и остави му слободу да се концентрише на решавање проблема, у чему је најбољи.

Елиотова операција мозга је оштетила ту сарадњу. Људи који немају довољно комуникације између фронталног режња и амигдале имају проблема са емоционалним проценама могућности и нису у стању да доносе деликатне, личне одлуке. Значи, емоције не само да не ометају доношење разумних одлука, већ заправо представљају суштински услов за њих. Већ Паскал је  то видео: „Срце има своје разлоге које разум не познаје.“

Данас су ово у неурологији познате ствари. Важе ли за политичаре и њихове одлуке? Наравно, јер срце (амигдала) њихових нација ради. Aко желе да остану на власти – а увек желе – морају то да чују и уваже.

Погледајмо свет око нас. Какав је интерес косовских Албанаца да са Србима немају одличне односе? Зар им живот не би био много лакши и једноставнији. То се разумом не може схватити јер одлучујуће учествују емоције. Као и у другим случајевима, најчешће је то мржња.

Прича о стратешкој важности Косова за Америку је смешна, они су свуда около. Какав је интерес Америке да у свему брани Косово, безначајну, малу територију? Само емоција може то да објасни. Нико на свету не воли Америку као косовски Албанци и тога се није лако лишити, поготово кад ниси вољен.

Зашто Палестинци и Јевреји не могу мирно и складно да живе кад је то најразумније решење? Или сукобљена племена у Африци? То је без порука из срца потпуно несхватљиво. Што смо даље од неког сукоба, теже нам је да разумемо. Као осећајни далтонисти  само се чудимо, јер тада амигдала не ствара емотивне слике, није је брига. 

Више нико неће да види да нема интереса ни добитка за Русију у овој агресији, само губици. Њу је покренула емоција, страх од мржње која се гради деценијама, стрепња да ће им земља бити понижена и раскомадана. Велика је трагедија што је ратни театар баш у Украјини.

А какав је интерес западне Европе да тако здушно послуша Америку и покида све везе са Русијом, са којом је створила велике узајамне користи? Ни то лудило се разумом, без осећања, не може схватити.

Овакву превласт срца над разумом Данијел Големан зове „amygdala highjack”. Зрно сиве материје, преузме власт и чело се више не пита.

Некад почне од емоција, без разумног интереса, па резултат буде шест милиона мртвих Јевреја. Чешће почне од интереса по коме се програмирају емоције у „министарствима истине“ и центрима за психолошке операције (регуларне војне јединице). Онда медији шире ту заразу и када се то обави, интерес више није битан. Милиони страдају.

На Кијев, на Москву…без обзира на све.

Редитељ, Александар Мандић

Политика, културни додатак, субота 19. март 2022.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.