• Зато што не бих могао да се рукујем са Бајденом.

• Зато што бих за неке речи из Скупштине тражио двобој све са секундантима.

• Зато што бих тражио правду за Уроша: бар 20 година затвора.

• Зато што се слатко смејем онима који протерују и враћају амбасадоре а нарочито њиховим образложењима те глупости.

• Зато што не бих поднео Милошевићеву слику у канцеларији министра који је партнер у власти.

• Зато што бих тражио тренутно хапшење свих судија (саучесника) који су изрекли казне испод минималних за предмете са дрогом.

• Зато што не бих при здравој памети поднео коалицију са онима који тврде да је Ђинђић добио што је заслужио.

• Зато што не верујем да Јасеновац треба препустити историји „а да се ми окренемо будућности”.

• Зато што бих, без суђења, на робију послао све урбанисте и архитекте који су на најлепшем месту у Србији дозволили градњу те монструозне кутије зване Ушће.

• Зато што бих распустио Министарство просвете које хладно посматра да само 0,6 одсто ђака успева да одлично положи европске тестове.

• Зато што ми се гади намигивање оних који су ме до јуче пљували.

• Зато што не бих знао шта ћу са неким као ја.

 Александар Мандић, телевизијски и филмски редитељ

Политика, мај 2008.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *