(Sinopsis za TV seriju)

U Bečkereku se onomad dogodila krađa u samoposluzi. Jedna Slovakinja je uz pomoć njenog nevenčanog muža Crnogorca smotala lubenicu pod džemper praveći se da je trudna, a on je u džep sklonio kremu za šuljeve i malo karmina. Primetio ih je prodavac Rumun, i posle teških reči na raznim jezicima pozvao policiju jer je vrednost premašila 5000 dinara. Policajci nisu razumeli ni reč pa su ih sve lepo priveli u policiju i zatim pred sudiju.

Tu su se svi pozvali na svoje pravo da koriste svoj jezik i dozvana su tri sudska prevodioca.

Ispostavilo se da je u tom slučaju bilo i svedoka pa su pozvani, jedan postariji Hrvat, jedna mlada Rusinka i jedan Rom koji je izjavio da zna srpski. Stvar je malo odložena dok se nisu našla i ta dva prevodioca, pa su ovi svedoci optužbe potvrdili prekršaj. Međutim, optuženi su tražili da se pozovu i njihovi svedoci, jedan ginekolog  Bošnjak, koji je trebalo da potvrdi da je žena stvarno trudna i Albanac od koga je ispod ruke Crnogorac ranije kupio kremu i karmine. I tu se naš pravni sistem potrudio da se drži paragrafa (jer nije ovo više Titova prćija) i Ustava pa su pronađena još dva prevodioca sa juga Srbije, jer u Vojvodini to nisu službeni jezici, ali pokrajina je deo Srbije, zar ne. Svi su lepo potvrdili stvar, međutim advokati prodavca su tražili veštačenje na okolnost predhodne trudnoće tvrdeći da, kao što se u sudu lepo vidi, ona, tj. rečena trudnoća nije toliko poodmakla da bi stomak bio veliki, kao lubenica. Tražili su da veštak ginekolog bude Mađar da bi bila obezbeđena nacionalna nepristrasnost.

I dođe mađarski ginekolog na sud sa svojim prevodiocem koji mu je lepo preveo sve sudske spise na mađarski, da bi se ispostavilo da on, tj. doktor, jeste Mađar ali da ne zna ni reč mađarskog jezika (zaista znam takvog čoveka). Sudija je odahnuo i krenuo da govori sa veštakom srpski, ali se ovaj nije dao, tražio je da se ne krše njegova prava već da se sada svi ti materijali sa mađarskog prevedu na srpski.

Kada je i to bilo gotovo, veštak je uporedio original na srpskom sa ovim prevodom na srpski i ustanovio nekoliko slovnih razlika u latinskim izrazima, što je bilo dovoljno advokatima odbrane da od višeg suda traže preispitivanje kompetencija svih prevodilaca i izuzeće sudije jer im je bez provere poklonio poverenje. Takođe, taj očigledno previše efikasan sudija je pri tom onemogućio direktna suočavanja između svedoka i optuženih preko prevodioca sa slovačkog i crnogorskog na hrvatski i sa rusinskog na crnogorski, slovački i srpski.   

Tu ni advokati prodavca nisu bili lenji pa su pridodali i zahteve za suočenja svog klijenta sa svima, uz nekolicinu novih prevodilaca koji su u stanju da na rumunski direktno prevode sve ove druge jezike, kao i sva druga ukrštena suočavanja za koja više nisam u stanju da pobrojim kombinacije prevoda i prevodilaca.

Naš savesni sudija, Elbikijad Muša (Cincarin koji se radi lakšeg života među nama prekrstio u Branislav Nušić)  koji je odlično govorio srpski, prosledio je stvar Višem sudu. Tu se moralo malo pričekati jer  je Apelacioni sud preopterećen, ali je posle tri i po godine, (što je u našem sudstvu kratak rok jer je u međuvremenu taj sud i reformisan), doneo zaista mudru odluku: slučaj se prosleđuje sudu u Strazbur da presudi, jer tamo lepo razumeju sve jezike našeg Vavilona i ne koriste prevodioce. Mačiji kašalj za njih kad se zna da se tamo razumeju na  dvadeset-i-resto jezika Evropske unije.

Aleksandar Mandić
Televizijski i filmski reditelj
Politika, nedelja 23. mart 2014.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *