Ако живите овде, или сте макар у посети, нисте могли промашити сусрет са неким теоретичарем завере. Типичан примерак ове врсте цвета на славама и у кафанама. Најчешће зна мало, али му је све јасно. Оне који знају више па му се супротставе, сматра наивним будалама који су век потрошили на школе и књиге, а остали малоумни. А они, на основу своје „урођене“ памети све виде боље и дубље. Ако ту није умешала прсте Билдберг група, онда су масони или илуминати, обавезно Јевреји, Опус деи има мрачне намере, а они који се тајно окупљају у Боемском шумарку у Калифорнији су прочитани.
Њихов највећи презир заслужују људи који би да се користе здравим разумом. Ако то покушате, гледаће Вас са мешавином љутње и сажаљења, као дебила који не види даље од носа. Веома су гадљиви на чињенице. Што је догађај крупнији, то им је јаснији. Иза свега виде фантастиче мотиве и намере који особама у нормалог ума, не могу да падну на памет. Што је прича бизарнија, то им је уверљивија.
У том такмичењу, најдаље добацују попови којима је, на пример, јасно да је то што се десило у Великој Иванчи последица неке клетве старе већ стотинама година.
Сви који су на власти су нечији: енглески, немачки, амерички човек… (Скоро никад се не чује „руски“, изгледа да се Руси тиме не баве). И увек нам спремају неко зло или, ако је зло већ учињено, дотични је био плаћен да то изведе. Народ је крдо са испраним мозговима, само су теоретичари завере елита која продире у срж ствари.
Поуздано знају да је Милошевић био амерички, Ђинђић немачки а кнез Павле енглески човек. Ништа им не смета што су Милошевића бомбардовали Американци, што кнез Павле није потписао пакт са Енглезима већ са Хитлером, а ни Ђинђића нису сачували свемоћни Немци. Напротив, баш ту, на врхунцима парадокса, виде крунске доказе за своје теорије! Навучени на фантастику.
Ко стоји иза неког догађаја? Свако маштовито решење спремни су да надограђују. Једино објашњење које не прихватају је оно које је логично и једноставно. То сматрају причом намењеном наивнима. За њих нема горе увреде од тога да им кажете да су наивни. Нико у Србији неће да буде наиван.
Нисмо усамљени у том спорту, али смо међу светским шампионима. Најпознатији случајеви су смрт прицезе Дајане, рушење кула у Њјорку, спуштање на месец (о чему постоји изванредан одговор Moon Landings Faked? Filmmaker Says Not! или атентат на Кенедија. Око овог догађаја у Хјустону постоји прича о човеку са кишобраном који се тог сунчаног дана нашао са отвореним кишобраном баш на месту погибије. Мора бити да је он пуцао из кишобрана. Иако се човек одмах јавио полицији, објаснио зашто је имао кишобран и предао га полицији, то за ове мудријанте није било довољно. Вршена су мерења, скице, пројекти пушке-кишобрана…
Интересантно, не знам ни једну жену која припада том племену. Вероватно зато што оне имају преча посла и воде рачуна о овоземаљским стварима. Например, ко стоји иза тога што сте се јутрос намирисали. Иначе, немају воље да се баве детињаријама, оне се баве децом. И зато их волим.
Зашто то раде? Каква људска потреба стоји иза тог напора да се по сваку цену, без обзира на логику, докучи скривена истина и докаже наша немоћ у великој игри. Њихов аксиом је да смо ми само пиони у светској причи коју не докучујемо, али је сигурно да нам ти велики раде о глави. То скучено, престрашено виђење света, као неке отуђене силе на коју не можемо да утичемо, одражава јад наше анестезиране националне интелигенције. Меланхолични уздах пред заразном идејом да је узалуд да се трудимо, да никаква акција нема смисла и да је најбоље да се препустимо судбини. Судбини, која је у њиховим главама синоним за вегетирање у несрећи.
Постали смо фаталистички оријент. Данашња Турска за нас је Запад.
Телевизијски и филмски редитељ, Александар Мандић
Мера за меру – Политикин културни додатак
Субота 27. април.2013.
SR_RS 
EN