Portparol specijalnog suda izjavljuje nakon „majica u sudu” da je „suđenje javno i da svako ko ne ometa red na suđenju nema smetnji da prisustvuje. Ponašali su se mirno”. Očekivao sam da se javi neko iz pravosuđa jer oni sve komentarišu svaki dan. Ništa. Verovatno zato što se pravne nauke sve više oslobađaju od uticaja zdravog razuma, meni smrtniku, stvar izgleda čudno.

Gde su granice ometanja suda? Da li je to samo kada neko galami ili publika može da poleže po klupama i odspava u toplom? Ako muški uđu na suđenje za silovanje i počnu da vade svoje alatke – ometa li to nešto? Može li se ući u uniformi UČK na suđenje za zločine nad Srbima? Zašto se ne bi mogao mirno pratiti proces o ubistvu sa heklerom u ruci ako se municija ostavi na ulazu? Sve te stvari samo „izgledaju” i po analogiji ne spadaju u ometanje suda.

Ako je svejedno u šta gledaju svedoci dok čekaju ili dok daju iskaz, bilo bi normalno da ljudi u sudnici nose velike parole sa pretnjama i svojim idejama o suđenju. Da prave grimase, gestikuliraju, sve mirno sedeći kao zainteresovani građani. Izgleda da sudovi poštuju samo auditivne senzacije, dok su prema vizuelnim sasvim ravnodušan. Kako Verulovićev dan na suđenju izgleda nekome ko je gluv ili ne zna naš jezik?

Možda stvarno treba taj sud ukinuti kao što savetuju legalisti, pa da svi idemo bestraga.

__________

* Povodom pojave na suđenju Legijinih vernika u majicama sa simbolima njihove jedinice.

Aleksandar Mandić, televizijski i filmski reditelj

Vreme, br. 694, 29. mart 2004.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.