Kripto-umetnik Majk Vinkelman, pod umetničkim imenom Bipl, svakog dana napravi po jedan digitalni rad i postavlja ga na internet. Radi to iz hobija i ima svoju publiku. Sakupio je 5000 digitalnih radova koje je ponudio aukcijskoj kući Kristiz za početnu cenu od 100 dolara i 25. februara ove godine počela je onlajn aukcija. Na internetu možemo da gledamo snimak Vinkelmanove porodice u Severnoj Karolini kako prati završnicu licitacije. Posle 14 dana nadmetanje se završava na cifri od 69.300.000.00 dolara i Bipl postaje treći najskuplji živi umetnik. Pošto se trgovina obavlja kriptovalutom Etereum čija je vrednost od tada pala deset puta, dok ovo pišem kolekcija košta oko sedam miliona dolara. Samo.

Posle Bitkoina, Etereuma, Lajtkoina stigla  je i nova vrsta umetnosti NFT art (NFT non fungible token – nezamenljiv žeton). Razumno prevedeno NFT je potvrda, sertifikat o vlasništvu. Na isti način kao kod kriptovalute, original je zaštićen i kada ga kupite, postaje vaš. To je slika ili animacija pravljena digitalno, kupuje se u digitalnom obliku i možete je prodati kad želite. Kopije se mogu prikazivati na mrežama koje tako postaju muzeji i galerije NFT umetnosti. Mogu se neograničeno kopirati i skidati sa mreže, ali kupac ima potvrdu da je original njegov. Kao i obično, umetnik zadržava autorska prava i procenat od kopiranja, ako je tako ugovorio.

Postoji mnoštvo pijaca na mreži gde se može kupiti ili prodati NFT umetnička digitalno delo: Open Sea, Rarible, Grimes’ Choice, Niftu Gateway… Ako potražite ove sajtove videćete more primitivne budzašto jeftine digitalne grafike, otprilike kao kada se deca igraju sa kompjuterom. Ipak, ako pogledate radove koji su prodati za pola miliona ili više dolara, naći ćete i zanimljive, talentovane stvari.

I do sada je postojalo nešto što se zvalo digitalna umetnost, korišćeni su kompjuteri za stvaranje dela koja su bila opipljiva. Sada se prvi put stvaraju i prodaju dela koja se ne mogu dodirnuti, postoje samo u digitalnoj nedođiji. Još od početaka kriptovaluta, umetnici zamišljaju i stvaraju slike tog novca. Navikli smo da vidimo jednu kovanicu sa slovom „B“ kao simbol Bitkoina, ali toga ima mnogo, organizovane su izložbe i otkupi tih radova, ako vas zanima istorija kriptoarta, izvolite: “History of Crypto Art”

NFT delo može da bude bilo šta u elektronskom obliku. Osnivač Tvitera Džek Dorsi u martu postavlja na prodaju svoj čuveni tvit „ Upravo počinjem moj tvitr“ i za jedan dan licitacija dostiže cenu od skoro tri miliona dolara. Prodato milijarderu u Maleziji koji poredi nabavku sa kupovinom Mona Lize.

U redu, sve je to trgovina, ali šta je sa umetnošću? Da me ne bi za stotinak godina proglasili za naivnu neznalicu koja nije umela da prepozna nove vrednosti, bolje da kažem kako su to dela od istorijskog značaja koja čine prekretnicu u umetnosti i oslobađaju zidove i prostore od terora slika i skulptura. Mada, dok ovo pišem, već se uveliko prodaju digitalni ramovi u kojima se čuva samo određeni originalni rad. Možda ova dela nisu tako genijalna kao Dišanov Pisoar, (pardon, Fontana) da biste ih kačili u dnevnoj sobi, ili slušali, kao Kejdžov koncert (koga nije bilo) dok hodate po Kineskom zidu. Ali, to su neopipljiva svedočanstva o našem dobu za koja nije sigurno da li će biti uopšte vidljiva posle mnogo tehnoloških revolucija koje slede. Čak i ako bude  volje da se plaćaju ogromni računi za struju koju ove platforme traće. Samo jedna od njih Eter, troši više struje nego Mađarska.  

I eto nas opet i opet pred pitanjem “šta je umetnost?”  Beskrajni kosmos ravnopravnih dela koje sebe proglase za umetnost. Pošto je zahvaljujući estetskoj revoluciji usvojeno da umetnost nije tu da nam ulepšava život, već treba da ga menja, sve može biti umetnost jer je sve što čovek radi usmereno na neku promenu ili pokušaj razumevanja sveta. To je postalo dovoljno, dela su danas samo ogledala u kojima se ogledamo i mi i vreme u kome živimo. Ostvaruje se i proročanstvo Jozefa Bojsa da su svi ljudi umetnici.

Na kraju, bez cinizma: kako onda prepoznati umetnost?

Ne znam dok je ne prepoznam. Onda znam.

Reditelj, Aleksandar Mandić

Politika, kulturni dodatak, subota 29. maj 2021.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.