На првој страни Политике 12. јануара, министар просвете нам јавља како не очекује да ће се друго пилотирање велике матуре реализовати пре последњег квартала ове године. Мало ниже наводи дискутабилне резултате првог пилотирања а онда, у наставку помиње модел мале матуре који је годинама био пилотиран. И после још четири пута у тексту помиње пилотирање. Новинарка нам при почетку текста каже  да се у мају неће одржати пробно тестирање али тај превод на здрав разум српског језика, министру никако не пада на памет.

Лењост ума кога мрзи да се петља са преводом, већ упорно понавља оно што му је Европа написала. Када би то била једина или ретка мрзовоља у нас, наш језик не би морао да брине, али сви видимо ту поплаву јавне лудости.

Нису сарме, манастири или славе најмањи заједнички састојци српског народа, већ је то језик. Коме да се жали тај српски језик који се повија и грчи док га мучимо? Министарству просвете и господину министру? Како ствари иду, добро је да то већ није постало Министарство за едукацију.

Ако он себи допушта овакве јавне испаде, против кичме српског народа, ко ће да чује апел забринутих професора језика или поражавајуће резултате на тестовима који нису пилотирани већ стварни.

Или да усвојимо министарски пример па да пилотирамо ту исту сарму, чарапе, скок у вис или удварање. Или да војска установи професију пилотирани пилоти.

Често чујемо како је језик жив, како се мења и да је то природан процес. То је тако када се појаве нове, непознате ствари и са њима у језик уђу нове речи, које се временом удобно сместе, постану домаће. Али, да ли су заиста допринос животу језика овакве скраћенице који данас користе млади који расту у том енглеском „природном процесу“:  АМА, WTF, ELI5, HIFW, ICYMI, IMO, IDGAF, JSYK, PAW… А ако хоће да пређу на српски, онда кажу овако: АЕ, АПП, ЛОЛ, БЗВЗ, ГЕ-О, ННЧ, ЛП, ЛН, ВРВ… Умели би они и другачије да пишу, али немају времена, игрице чекају.

Данас чујем да је неки садржај врло бризантан. Опет нешто рецентно. То није живи језик, то је помор који уништава основни језик сваког, не само српског народа. И то није природан процес већ империјалан, наметнут, о чему се зна и много пише, али му се мало опире.

У једној прилици Селин брани Раблеа и његов моћан, изворни, масан француски, од већине покондирених интелектуалаца, па о њима каже:  “…остали су само лакеји који нањуше ко је господар… И хоће да говоре попут њега… Живео енглески, плиткоумна уздржаност!”

То је каменовање језика а не његов развој. Резултат исте лењости која је већ на прагу да потпуно укине глагол „заменити“ и да уместо њехга користи „мењати“. Па се може рећи „Мења мења замењује. Мењач уместо заменик.

Био сам код аутомеханичара који ми је рецитовао дијагнозе: декла, ајншприц дизна, радапцигер, хилзна…Све сам разумео само као ставке у рачуну који расте. Можда се мој мајстор не разбацује речима хотећи да изгледа стручно и посвећено, али племе интелектуалаца баш то ради, често намерно, демонстрирајући своју ексклузивност. Излуђује ме намера да се говором и писањем обележи припадност посебној раси, недоступној осталим смртницима  То је арогантни безобразлук, увредљив и примитиван. И најтеже нам пада када смо болесни. Лежите у болничком кревету приђу вам лекари у визити, упитају како се осећате и онда изнад вас почну да лете латинске фразе, на крају вас потапшу по рамену и оставе у нади да ћете на сутрашњој визити сазнати нешто више о себи. У нади да бољка неће кренути по злу, већ да ће бити боље.

Видим из сведочења ковид болесника да се у овој муци односе другачије и двоструко сам захвалан, на тој промени и на изузетном труду и жртвовању. Али, шта је лоше у речи врх, зашто је пик бољи? Биће ипак здравије да пилотирају врхунац. Неће имати већи ужитак, али ће бити код куће, уживаће у српском језику на коме су прогледали.

Заиста, какав нас је то мождани удар задесио па смо почели да мумламо те дрвене, глупе изразе кренути по злу и имати ужитак? Задовољење детињасте потребе да се буде cool, али највише си кул кад си мртав.

Врли нови језик.  Мртав-ладан.

Редитељ, Александар Мандић

Политика, културни додатак, субота 30. јануар 2021.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.