Na prvoj strani Politike 12. januara, ministar prosvete nam javlja kako ne očekuje da će se drugo pilotiranje velike mature realizovati pre poslednjeg kvartala ove godine. Malo niže navodi diskutabilne rezultate prvog pilotiranja a onda, u nastavku pominje model male mature koji je godinama bio pilotiran. I posle još četiri puta u tekstu pominje pilotiranje. Novinarka nam pri početku teksta kaže  da se u maju neće održati probno testiranje ali taj prevod na zdrav razum srpskog jezika, ministru nikako ne pada na pamet.

Lenjost uma koga mrzi da se petlja sa prevodom, već uporno ponavlja ono što mu je Evropa napisala. Kada bi to bila jedina ili retka mrzovolja u nas, naš jezik ne bi morao da brine, ali svi vidimo tu poplavu javne ludosti.

Nisu sarme, manastiri ili slave najmanji zajednički sastojci srpskog naroda, već je to jezik. Kome da se žali taj srpski jezik koji se povija i grči dok ga mučimo? Ministarstvu prosvete i gospodinu ministru? Kako stvari idu, dobro je da to već nije postalo Ministarstvo za edukaciju.

Ako on sebi dopušta ovakve javne ispade, protiv kičme srpskog naroda, ko će da čuje apel zabrinutih profesora jezika ili poražavajuće rezultate na testovima koji nisu pilotirani već stvarni.

Ili da usvojimo ministarski primer pa da pilotiramo tu istu sarmu, čarape, skok u vis ili udvaranje. Ili da vojska ustanovi profesiju pilotirani piloti.

Često čujemo kako je jezik živ, kako se menja i da je to prirodan proces. To je tako kada se pojave nove, nepoznate stvari i sa njima u jezik uđu nove reči, koje se vremenom udobno smeste, postanu domaće. Ali, da li su zaista doprinos životu jezika ovakve skraćenice koji danas koriste mladi koji rastu u tom engleskom „prirodnom procesu“:  AMA, WTF, ELI5, HIFW, ICYMI, IMO, IDGAF, JSYK, PAW… A ako hoće da pređu na srpski, onda kažu ovako: AE, APP, LOL, BZVZ, GE-O, NNČ, LP, LN, VRV… Umeli bi oni i drugačije da pišu, ali nemaju vremena, igrice čekaju.

Danas čujem da je neki sadržaj vrlo brizantan. Opet nešto recentno. To nije živi jezik, to je pomor koji uništava osnovni jezik svakog, ne samo srpskog naroda. I to nije prirodan proces već imperijalan, nametnut, o čemu se zna i mnogo piše, ali mu se malo opire.

U jednoj prilici Selin brani Rablea i njegov moćan, izvorni, masan francuski, od većine pokondirenih intelektualaca, pa o njima kaže:  “…ostali su samo lakeji koji nanjuše ko je gospodar… I hoće da govore poput njega… Živeo engleski, plitkoumna uzdržanost!”

To je kamenovanje jezika a ne njegov razvoj. Rezultat iste lenjosti koja je već na pragu da potpuno ukine glagol „zameniti“ i da umesto njehga koristi „menjati“. Pa se može reći „Menja menja zamenjuje. Menjač umesto zamenik.

Bio sam kod automehaničara koji mi je recitovao dijagnoze: dekla, ajnšpric dizna, radapciger, hilzna…Sve sam razumeo samo kao stavke u računu koji raste. Možda se moj majstor ne razbacuje rečima hoteći da izgleda stručno i posvećeno, ali pleme intelektualaca baš to radi, često namerno, demonstrirajući svoju ekskluzivnost. Izluđuje me namera da se govorom i pisanjem obeleži pripadnost posebnoj rasi, nedostupnoj ostalim smrtnicima  To je arogantni bezobrazluk, uvredljiv i primitivan. I najteže nam pada kada smo bolesni. Ležite u bolničkom krevetu priđu vam lekari u viziti, upitaju kako se osećate i onda iznad vas počnu da lete latinske fraze, na kraju vas potapšu po ramenu i ostave u nadi da ćete na sutrašnjoj viziti saznati nešto više o sebi. U nadi da boljka neće krenuti po zlu, već da će biti bolje.

Vidim iz svedočenja kovid bolesnika da se u ovoj muci odnose drugačije i dvostruko sam zahvalan, na toj promeni i na izuzetnom trudu i žrtvovanju. Ali, šta je loše u reči vrh, zašto je pik bolji? Biće ipak zdravije da pilotiraju vrhunac. Neće imati većiužitak, ali će biti kod kuće, uživaće u srpskom jeziku na kome su progledali.

Zaista, kakav nas je to moždani udar zadesio pa smo počeli da mumlamo te drvene, glupe izraze krenuti po zlu i imati užitak? Zadovoljenje detinjaste potrebe da se bude cool, ali najviše si kul kad si mrtav.

Vrli novi jezik.  Mrtav-ladan.

Reditelj, Aleksandar Mandić

Politika, kulturni dodatak, subota 30. januar 2021.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.