Све се некако сложило: прошли пут сам писао о „плагијатору“ Бреговићу; помињао сам и Данила Киша, не само аутора Часа анатомије већ и чудесног преводиоца Цаце у метроу; излазе сабрана дела Винаверова; траје глобална дискусија о ауторским правима… Решио сам да опет секирам згрануте умове, увређене предлогом да неки популаран композитор  постане члан Академије. Изгледа да је услов за чланство да нико осим самог кандидата није одслушао неко његово дело нити је у стању да наведе наслов.

Помињао сам и генијалног Душана Радовића чију годишњицу смрти ових дана нико није приметио.

Да л’ због мене, ил’ због пијетета… помислио сам да се Душко Радовић неће љутити ако и његовој јункињи Цвети из Плавог жакета пружим прилику да исприча своју верзију те романсе. Истовремено, ето згодне питалице за све ове љутите персоне које сам чуо поводом текста о Бреговићу: да ли сам ја плагијатор?

Душан Радовић                                                  Aleksandar Mandić

ПЛАВИ ЖАКЕТ                                                    РОЗЕ КОМПЛЕТ

Баш сам био у плавом жакету                       Баш сам била у розе комплету

када сретох Васиљевић Цвету.                      Када сретох Живаљевиц Свету

Да л’ због мене, да ли због жакета,              Учкиљио па ме мерка Света

превари се, окрете се Цвета.                         Ја мислила да му нешто смета.

Ја јој рекох: «Добар вечер, Цвето,            Кад међутим, обрати се Света

с допуштењем – мало бих прошет’о …“     фино пита, хоце да прошета,

Да л’ због мене, да ли због жакета,              па предлаже да шетамо скупа

превари се и пристаде Цвета.                       ајде, добро – ал ја нисам глупа.

Таман све то – кад залаја псето!               Одједанпут, куче као лав

Ја јој рекох: «Држ се мене, Цвето!“          лаје, режи, к’о да није здрав.

Да л’ због мене, да ли због жакета,             Света богме испаде баш јунак

превари се, придржа се Цвета.                      Испрси се – куче подви ћурак

Беше лето кад је божур цвето,                       Топло беше, све мирише шебој

оде псето, ја у поље скретох.                      Каже Света „ништа се ти не бој“

Да л’ због мене, да ли због жакета,             Богме беше повелика зверка…

превари се па скрете и Цвета.                        А све притом, Света мене мерка

И логично, с обзиром да скретох,               Скрајну Света са чачанског пута

плави жакет на ливаду метох.                       Добро, неће ваљда ту да ме прогута

Да л’ због мене, да ли због жакета,             Каваљерски, Света скиде жакет

превари се и спусти се Цвета.                       „Фини човек“, продје ми кроз памет.

Прође лето и још пет-шест лета,                     Среда беше деветог септембра

сад се Цвета мојом кућом шета,                      За датуме Света нема дара

из разлога екстра квалитета                            Ал’ ја памтим ко да беше јуче

– да ли мене или мог жакета.                          Хвала Богу за онол’ко куче.

ПС. У ствари одговор ме не занима. Уживао сам терцирајући Радовићу ваљда му нисам кварио музику. Надам се да ће још неко уживати у нашем певању.

Aleksandar Mandićтелевизијски и филмски редитељ

Политикин културни додатак, Мера за меру, субота 1. септембар 2012.

Leave a Reply

Your email address will not be published.