Stalno slušamo diplomate, političare, analitičare, intelektualce, ekonomiste i ostale mudrace kako uporno ponavljaju mantru „U međunarodnim odnosima važni su samo interesi, nema emocija.“  To prosto nije tačno. Reč SAMO je problem, Emocije su neizbežne jer su još uvek u pitanju ljudske odluke. Veštačka inteligencija nije preuzela stvar, a kad preuzme, i ona će uvažavati emocije..

Neurolog Antonio Damasio, poznato ime u nauci, lečio je uspešnog biznismena kome je dato ime Eliot. Pacijent je 1985. godine imao operaciju mozga u kojoj mu je zbog tumora, odstranjen delić u središnjem delu prednjih režnjeva. Posle operacije je potpuno povratio razum, ali su emocije nestale. Bio je veoma inteligentan čovek, koji je nastavio da obavlja složene transakcije, ali nije imao pojma šta da radi ni sa tim brojkama niti sa sobom. Snalaženje u svetu je postalo nemoguće, nije mogao da prepozna prioritete, sve je postalo podjednako važno i nevažno. Plutao je u konfuziji i bio nesposoban za odlučivanje ili akciju. Ulagao pogrešno, praktično bankrotirao, prestao da radi. Ostavila ga žena, ponovo se oženio i opet razveo. Kada je pokušao da dobije socijalnu pomoć zbog bolesti, odbijen je jer su svi testovi pamćenja, računanja, percepije i jezika  pokazivali da mozak radi natprosečno. Nešto u mozgu, neki centar za emocije je uništen i bez njega je bio izgubljen. Čuven je i slučaj iz 19. veka kada je Fineasu Gejdžu radniku na železnici prošlo parče gvožđa kroz levi deo mozga, on je preživeo i iskusio sličnu autodestrukciju.

Damasio je zaključio da osećanja pružaju kompas za ciljeve i značenja, da sposobnost preživljavanja zavisi od saradnje prednjih, čeonih režnjeva i onog malog čuda u mozgu, amigdale . Razvio je i teoriju o tome kako se u mozgu ta saradnja odvija.

Da bi se izborio sa raznim mogućnostima, prefrontalni mozak brzo razvija slike raznih scenarija za akciju. Ove namere, preko amigdale, trenutno dobijaju emocionalnu boju i dimenziju, pogotovo u opasnostima. To više nije neutralna slika već planovi jarko obojeni emocijama koji omogućuju mozgu da donosi odluke brzo, tako što će, ako odustane od određene akcije, isto tako hitno birati drugu. Ovaj mehanizam je mnogo efikasniji od isključivo razumne procene. Pomaže razumu jer preuzima veliki deo njegovog posla i ostavi mu slobodu da se koncentriše na rešavanje problema, u čemu je najbolji.

Eliotova operacija mozga je oštetila tu saradnju. Ljudi koji nemaju dovoljno komunikacije između frontalnog režnja i amigdale imaju problema sa emocionalnim procenama mogućnosti i nisu u stanju da donose delikatne, lične odluke. Znači, emocije ne samo da ne ometaju donošenje razumnih odluka, već zapravo predstavljaju suštinski uslov za njih. Već Paskal je  to video: „Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje.“

Danas su ovo u neurologiji poznate stvari. Važe li za političare i njihove odluke? Naravno, jer srce (amigdala) njihovih nacija radi. Ako žele da ostanu na vlasti – a uvek žele – moraju to da čuju i uvaže.

Pogledajmo svet oko nas. Kakav je interes kosovskih Albanaca da sa Srbima nemaju odlične odnose? Zar im život ne bi bio mnogo lakši i jednostavniji. To se razumom ne može shvatiti jer odlučujuće učestvuju emocije. Kao i u drugim slučajevima, najčešće je to mržnja.

Priča o strateškoj važnosti Kosova za Ameriku je smešna, oni su svuda okolo. Kakav je interes Amerike da u svemu brani Kosovo, beznačajnu, malu teritoriju? Samo emocija može to da objasni. Niko na svetu ne voli Ameriku kao kosovski Albanci i toga se nije lako lišiti, pogotovo kad nisi voljen.

Zašto Palestinci i Jevreji ne mogu mirno i skladno da žive kad je to najrazumnije rešenje? Ili sukobljena plemena u Africi? To je bez poruka iz srca potpuno neshvatljivo. Što smo dalje od nekog sukoba, teže nam je da razumemo. Kao osećajni daltonisti  samo se čudimo, jer tada amigdala ne stvara emotivne slike, nije je briga. 

Više niko neće da vidi da nema interesa ni dobitka za Rusiju u ovoj agresiji, samo gubici. Nju je pokrenula emocija, strah od mržnje koja se gradi decenijama, strepnja da će im zemlja biti ponižena i raskomadana. Velika je tragedija što je ratni teatar baš u Ukrajini.

A kakav je interes zapadne Evrope da tako zdušno posluša Ameriku i pokida sve veze sa Rusijom, sa kojom je stvorila velike uzajamne koristi? Ni to ludilo se razumom, bez osećanja, ne može shvatiti.

Ovakvu prevlast srca nad razumom Danijel Goleman zove „amygdala highjack”. Zrno sive materije, preuzme vlast i čelo se više ne pita.

Nekad počne od emocija, bez razumnog interesa, pa rezultat bude šest miliona mrtvih Jevreja. Češće počne od interesa po kome se programiraju emocije u „ministarstvima istine“ i centrima za psihološke operacije (regularne vojne jedinice). Onda mediji šire tu zarazu i kada se to obavi, interes više nije bitan. Milioni stradaju.

Na Kijev, na Moskvu…bez obzira na sve.

Reditelj, Aleksandar Mandić

Politika, kulturni dodatak, subota 19. mart 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.