Pre dve godine, u San Dijegu je održan godišnji skup Društva za klasične studije. Jedan panel bio je posvećen budućnosti klasike i zamišljen kao slobodna razmena mišljenja, bez pripremljenih referata.

Skup otvara direktorka društva Helen Kalier i zatim govori Sara Bond profesor Ajova univerziteta, zadužena za kontakte sa javnošću. Pošto kaže nešto o tome, prelazi na temu i predlaže da društvo preispita prisustvo u nastavi klasičara Bejzila Lindersliva (1838-1924) jkoji je u lokalnom listu svojevremeno objavio nekoliko rasističkih članaka. Sara Bond predlaže da se umesto njega citiraju radovi crnih naučnica. Upućeni kažu da je u engleskom jezičkom području, bez Linderslivovih radova o gramatici, mitovima, geneologiji i istoriji, nemoguće razumeti grčku poeziju.  Ali, u skladu sa novim običajima, delo ima da plati grehove autora. Sara napominje i da je prestala da navodi radove eminentnog kolege koji je na fejsbuku 2017. optužen za seksualno uznemiravanje iz 1985. Mada nije sprovođena procedura da se ovo ispita, optužba je dovoljna. Zatim se žali što pri svom izboru za redovnog profesora nije uzeto u obzir ono što je pisala na blogovima, već je izabrana na osnovu jedine objavljene monografije. Na kraju traži da se u klasicizam uključuju žene i obojeni umesto starijih belih muškaraca.

Posle nje govori Džoj Konoli sa njujorškog univerziteta koja predlaže nove vizije da bi se rasterali tmurni oblaci u nastavi klasike. Njena je ideja da starogrčki i latinski ne budu više osnova tih studija i pita se zašto toliko doktoranata piše radove o antičkim radovima umesto o domaćim delima sa američkih kontinenata i tehničkim temama. 

Sledeći govornik je tamnoputi profesor Padia sa univerziteta Prinston koji se fokusira na „sistematsku marginalizaciju obojenih ljudi u ovoj oblasti“.  Citira listu radova u programima studija i pita koliko je ovde žena, koliko obojenih, i koliko obojenih žena autora na ovom spisku? „Čitava oblast je zatrovana nepravdom „…to je savez vampira i kanibala. Kada bi neko želeo da stvori naučnu oblast koja ima za cilj da spreči obojene ljude da budu proizvođači znanja (knowledge production), ne bi to mogao da uradi bolje od klasičara“.

Pošto se radovi za stručne časopise šalju i ocenjuju anonimno, profesor je na internetu istražio poreklo objavljenih autora i ustanovio da su 91-98% autora beli amerikanci ili evropljani. „Ovo me podseća na gradske crnačke kvartove u kojima je sazrevao moj partner“ kaže Padia. Već godinam on govori o šteti koju prave klasicisti tokom dvadest vekova, o pravdanju ropstva, kolonijalizma, nacizma i drugih fašizama u 20. veku. „Moderni univerziteti su nastali na klasičnim naukama i posejali rasizam po celom visokom obrazovanju.“ Njegov predlog za dobrobit i budućnost klasičnih nauka je da se dekoloniziraju. Da se beli nosioci odreknu privilegija, drugim rečima da se odmaknu i puste zanemarene grupe da objavljuju.Znači li to da njihovi časopisi treba da prestanu da objavljuju radove belih naučnika? Da, znači: „…sve dok se ovaj sistem publikacija ne rasturi, što bi po meni bilo poželjno, svaki obojeni čovek koji bude objavljen treba da zauzme mesto nekog belca koji bi mogao da objavi ili je već objavio rad. To je budućnost za koju se vredi boriti“. Reč zasluge se ne pominje.

Rasistički monolog dobija aplauz bele publike. Za reč se javlja Meri Frensis Vilijams, doktorica klasičnih nauka i urednik koja kaže da je možda vreme  da branimo svoju disciplinu. „Klasika je politička, literarna i filozofska osnova evropske i američke kulture. To je zapadna civilizacija…“ upada joj u reč Sara Bond: „Mi nismo zapadna civilizacija.“ Meri nastavlja: „Ja verujem u zasluge, ne gledam na boju autora“, pokazuje na Padiu: „Vi ste možda dobili posao zato što ste crnac, ali hoću da verujem da ste ga dobili zbog zasluga…“  

Tu počinje komešanje i protesti, nekoliko prisutnih prilazi da joj uzme mikrofon, ona pokušava još nešto da kaže, ali joj oduzimaju reč.

Odgovara profesor Padia: „Ovo imam da kažem o vašoj viziji budućnosti klasičnih studija: ne želim da imam ništa sa tim, nadam se da će takva disciplina nestati, da će umreti brzo, što pre to bolje“.

To je kraj slobodne razmene mišljenja zaMeri Frensis Vilijams. Zabranjeno joj je dalje prisustvo na konferenciji i ubrzo dobija pismo od Serene Konoli predsednice Američkog udruženja klasičnih istoričara (na glavnim položajima u ovoj „organizaciji belih muškaraca“ su žene)

 koja je otpušta sa posla urednika njihovog biltena.

Kada se u Evropi govori o reviziji istorije misli se na prošli vek. Međutim, u toku je revizija zbivanja tokom dvadeset pet vekova.

Profesor Miša Đurić je umro na vreme. Da je živ, udarila bi ga kap.

Reditelj, Aleksandar Mandić

Politika, kulturni dodatak, subota 20. februar 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.