(Синопсис за ТВ серију)

У Бечкереку се ономад догодила крађа у самопослузи. Једна Словакиња је уз помоћ њеног невенчаног мужа Црногорца смотала лубеницу под џемпер правећи се да је трудна, а он је у џеп склонио крему за шуљеве и мало кармина. Приметио их је продавац Румун, и после тешких речи на разним језицима позвао полицију јер је вредност премашила 5000 динара. Полицајци нису разумели ни реч па су их све лепо привели у полицију и затим пред судију.

Ту су се сви позвали на своје право да користе свој језик и дозвана су три судска преводиоца.

Испоставило се да је у том случају било и сведока па су позвани, један постарији Хрват, једна млада Русинка и један Ром који је изјавио да зна српски. Ствар је мало одложена док се нису нашла и та два преводиоца, па су ови сведоци оптужбе потврдили прекршај. Међутим, оптужени су тражили да се позову и њихови сведоци, један гинеколог  Бошњак, који је требало да потврди да је жена стварно трудна и Албанац од кога је испод руке Црногорац раније купио крему и кармине. И ту се наш правни систем потрудио да се држи параграфа (јер није ово више Титова прћија) и Устава па су пронађена још два преводиоца са југа Србије, јер у Војводини то нису службени језици, али покрајина је део Србије, зар не. Сви су лепо потврдили ствар, међутим адвокати продавца су тражили вештачење на околност предходне трудноће тврдећи да, као што се у суду лепо види, она, тј. речена трудноћа није толико поодмакла да би стомак био велики, као лубеница. Тражили су да вештак гинеколог буде Мађар да би била обезбеђена национална непристрасност.

И дође мађарски гинеколог на суд са својим преводиоцем који му је лепо превео све судске списе на мађарски, да би се испоставило да он, тј. доктор, јесте Мађар али да не зна ни реч мађарског језика (заиста знам таквог човека). Судија је одахнуо и кренуо да говори са вештаком српски, али се овај није дао, тражио је да се не крше његова права већ да се сада сви ти материјали са мађарског преведу на српски.

Када је и то било готово, вештак је упоредио оригинал на српском са овим преводом на српски и установио неколико словних разлика у латинским изразима, што је било довољно адвокатима одбране да од вишег суда траже преиспитивање компетенција свих преводилаца и изузеће судије јер им је без провере поклонио поверење. Такође, тај очигледно превише ефикасан судија је при том онемогућио директна суочавања између сведока и оптужених преко преводиоца са словачког и црногорског на хрватски и са русинског на црногорски, словачки и српски.   

Ту ни адвокати продавца нису били лењи па су придодали и захтеве за суочења свог клијента са свима, уз неколицину нових преводилаца који су у стању да на румунски директно преводе све ове друге језике, као и сва друга укрштена суочавања за која више нисам у стању да побројим комбинације превода и преводилаца.

Наш савесни судија, Елбикијад Муша (Цинцарин који се ради лакшег живота међу нама прекрстио у Бранислав Нушић)  који је одлично говорио српски, проследио је ствар Вишем суду. Ту се морало мало причекати јер  је Апелациони суд преоптерећен, али је после три и по године, (што је у нашем судству кратак рок јер је у међувремену тај суд и реформисан), донео заиста мудру одлуку: случај се прослеђује суду у Стразбур да пресуди, јер тамо лепо разумеју све језике нашег Вавилона и не користе преводиоце. Мачији кашаљ за њих кад се зна да се тамо разумеју на  двадесет-и-ресто језика Европске уније.

Aleksandar Mandić
Телевизијски и филмски редитељ
Политика, недеља 23. март 2014.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *