Ako živite ovde, ili ste makar u poseti, niste mogli promašiti susret sa nekim teoretičarem zavere. Tipičan primerak ove vrste cveta na slavama i u kafanama. Najčešće zna malo, ali mu je sve jasno. One koji znaju više pa mu se suprotstave, smatra naivnim budalama koji su vek potrošili na škole i knjige, a ostali maloumni. A oni, na osnovu svoje „urođene“ pameti sve vide bolje i dublje. Ako tu nije umešala prste Bildberg grupa, onda su masoni ili iluminati, obavezno Jevreji, Opus dei ima mračne namere, a oni koji se tajno okupljaju u Boemskom šumarku u Kaliforniji su pročitani.
Njihov najveći prezir zaslužuju ljudi koji bi da se koriste zdravim razumom. Ako to pokušate, gledaće Vas sa mešavinom ljutnje i sažaljenja, kao debila koji ne vidi dalje od nosa. Veoma su gadljivi na činjenice. Što je događaj krupniji, to im je jasniji. Iza svega vide fantastiče motive i namere koji osobama u normalog uma, ne mogu da padnu na pamet. Što je priča bizarnija, to im je uverljivija.
U tom takmičenju, najdalje dobacuju popovi kojima je, na primer, jasno da je to što se desilo u Velikoj Ivanči posledica neke kletve stare već stotinama godina.
Svi koji su na vlasti su nečiji: engleski, nemački, američki čovek… (Skoro nikad se ne čuje „ruski“, izgleda da se Rusi time ne bave). I uvek nam spremaju neko zlo ili, ako je zlo već učinjeno, dotični je bio plaćen da to izvede. Narod je krdo sa ispranim mozgovima, samo su teoretičari zavere elita koja prodire u srž stvari.
Pouzdano znaju da je Milošević bio američki, Đinđić nemački a knez Pavle engleski čovek. Ništa im ne smeta što su Miloševića bombardovali Amerikanci, što knez Pavle nije potpisao pakt sa Englezima već sa Hitlerom, a ni Đinđića nisu sačuvali svemoćni Nemci. Naprotiv, baš tu, na vrhuncima paradoksa, vide krunske dokaze za svoje teorije! Navučeni na fantastiku.
Ko stoji iza nekog događaja? Svako maštovito rešenje spremni su da nadograđuju. Jedino objašnjenje koje ne prihvataju je ono koje je logično i jednostavno. To smatraju pričom namenjenom naivnima. Za njih nema gore uvrede od toga da im kažete da su naivni. Niko u Srbiji neće da bude naivan.
Nismo usamljeni u tom sportu, ali smo među svetskim šampionima. Najpoznatiji slučajevi su smrt priceze Dajane, rušenje kula u NJjorku, spuštanje na mesec (o čemu postoji izvanredan odgovor Moon Landings Faked? Filmmaker Says Not! ili atentat na Kenedija. Oko ovog događaja u Hjustonu postoji priča o čoveku sa kišobranom koji se tog sunčanog dana našao sa otvorenim kišobranom baš na mestu pogibije. Mora biti da je on pucao iz kišobrana. Iako se čovek odmah javio policiji, objasnio zašto je imao kišobran i predao ga policiji, to za ove mudrijante nije bilo dovoljno. Vršena su merenja, skice, projekti puške-kišobrana…
Interesantno, ne znam ni jednu ženu koja pripada tom plemenu. Verovatno zato što one imaju preča posla i vode računa o ovozemaljskim stvarima. Naprimer, ko stoji iza toga što ste se jutros namirisali. Inače, nemaju volje da se bave detinjarijama, one se bave decom. I zato ih volim.
Zašto to rade? Kakva ljudska potreba stoji iza tog napora da se po svaku cenu, bez obzira na logiku, dokuči skrivena istina i dokaže naša nemoć u velikoj igri. Njihov aksiom je da smo mi samo pioni u svetskoj priči koju ne dokučujemo, ali je sigurno da nam ti veliki rade o glavi. To skučeno, prestrašeno viđenje sveta, kao neke otuđene sile na koju ne možemo da utičemo, odražava jad naše anestezirane nacionalne inteligencije. Melanholični uzdah pred zaraznom idejom da je uzalud da se trudimo, da nikakva akcija nema smisla i da je najbolje da se prepustimo sudbini. Sudbini, koja je u njihovim glavama sinonim za vegetiranje u nesreći.
Postali smo fatalistički orijent. Današnja Turska za nas je Zapad.
Televizijski i filmski reditelj, Aleksandar Mandić
Mera za meru – Politikin kulturni dodatak
Subota 27. april.2013.
Hits: 718
EN 
SR_RS