Već sam počeo da pišem o ženama u Srbiji, kada me je zatekao tekst Istoka Pavlovića o Teslinom pogledu na taj rod. Bio sam prijatno iznenađen; prijatno zato što zapažam stvari slične onima koje navodi Tesla, a iznenađen time koliko je trend već tada uzeo maha.

Tesla pre 100 godina kaže apokaliptički da je „rastuća tendencija žena da zasene muškost znak civilizacije u propadanju.“ Edgar Moren zapaža u „Duhu vremena“ pre 50 godina da postoji „dobro poznata razvojna odlika, feminizacija civilizacija koje su dostigle određeni stepen blagostanja i taj „procvat“ je sam po sebi „dekadencija“ jer „razmekšava.“  Danas, ovo je velika tema o kojoj se rade studije, pišu knjige i raspravljaju tome posvećene katedre, ali se mnogo pažljivije biraju reči. Ako na javnom skupu kažete da su žene pametnije od muškaraca, dobićete aplauz. Samo probajte da kažete obrnuto! Čak naznaka takvog mišljenja, jedna trapava formulacija u tom smeru, koštala je Larija Somersa, rektora Harvarda,  fotelje.

Živimo u vremenima u kojima su vrednosti ženskog pojmanja sveta preovlađujuće, njihove vrednosti imaju primat. Deca su važnija od ljudi, sigurnost ima prednost nad rizikom, osećanja i senzibilnost više se cene nego razum i logika. Udobnost i uživanje daleko nadmašuju ideje o naporu i strpljenju da se nešto postigne. Nevolja je u tome što su muškarci prihvatili ovakav poredak stvari, često i više nego žene.

Feminizam je najkraće rečeno borba za ravnopravnost. Počelo je kao borba za jednaka prava ali se stvar prelila i postala borba za „istost.“ Danas vlada dogma o jednakosti, ali niko ne pominje mogućnost da onda treba da postoje zidarke, rudarke, mašinbravarke, zavarivačice, zemljoradnice, kamiondžijke, grobarke, automehaničarke…Žene nama muškima velikodušno prepuštaju sfere u kojima mora da se radi fizički, napolju i gde ima mnogo znoja ili opasnosti. To ženama ne izgleda čudno, pre će biti da će se one čuditi kako mi je to moglo pasti na pamet, nekako im je „prirodno“ da sve to treba da rade muškarci.

Danas u Americi ima oko 20% više studentkinja nego studenata, računa se da će do polovine veka na 10 muškarca sa diplomom postojati 14 žena sa diplomom. Tako je i u celom zapadnom svetu a ako niste znali tako je i u Saudijskoj Arabiji, Pakistanu, Iranu i Kini. U nekim oblastima, već sada su razlike dramatične, a tako je i kod nas. U svim srednjim školama (osim onih za usko tehničke discipline), na fakultetima društvenih i medicinskih nauka  broj devojaka je mnogo veći od broja momaka. Kao da muški mozgovi nisu više dovoljno dobri da budu psiholozi, farmaceuti, istoričari umetnosti, filolozi ili novinari.

Na bilo kojoj kulturnoj manifestaciji među publikom ćete videti bar dve trećine žena. Ta spremnost da nešto novo saznaju i dožive, govori koliko su radoznalije, otvorenije pa samim tim imaju više šanse za napredak. Ministarstvo kulture Srbije je nedavno objavilo gomilu imena članova raznih komisija za ocenu projekata u kulturi. Nisam baš brojao, ali je na prvi pogled očigledno da dvotrećinski dominiraju žene sa visokim kvalifikacijama. Primećen je i čudan običaj muškaraca da tamo gde broj žena raste, oni počnu da se povlače. Za to nemam boljih svedoka od današnjih žena, koje nam listom zameraju da smo se oklembesili i postali kukavice.

Računa se da u zapadnom svetu, već danas, oko 35% žena zarađuje više od svojih muževa i taj trend se nastavlja. U Americi više od 10%  muževa je dobrovoljno preuzelo brigu o pelenama, kuvanju, usisivaču i veš mašini, dok njihove žene zarađuju.  Od deset najperspektivnijih zanimanja u 21. Veku, devet su tradicionalno ženska. Veruje se da je to najveća socijalna promena od pojave industrijske revolucije pre dva veka.

Već decenijama traje neprekidna kampanja o tome kako su žene neravnopravne, kako im je život daleko teži i apeli da muškarci  preuzmu ravnopravno poslove u kući. Na Zapadu, kome ipak i mi pripadamo, to se već umnogome ostvaruje, ali kao da ne donosi mnogo sreće ni jednoj strani. Prvo strada seks. Žene se svojim psihijatricama žale da su im muževi potpuno neprivlačni. Opisuje se tipičan dijalog u kome ona odbija seks jedne večeri kada on nije oprao sudove, a bio je njegov red. Na pitanje da li bi bilo drugačije da jeste oprao, ona posle pristojne pauze priznaje da ne bi. Pošteno.

Manje razlike među nama – manja erotska privlačnost.

Nemam nameru da ulazim u objašnjenja i uzroke, to rade oni koji se bave društvenim pojavama. Ali u jednom slučaju, koji se tiče nas, vidim: za propast srpskog sela krive su devojke. Zvuči bizarno, ali je tako. Nema nikakve šanse da se selo pokrene dok devojke ne budu želele da ostanu tamo ili da se (što je danas teško i zamisliti) vraćaju. I muškarci beže sa sela, ali ipak ih mnogo više ostaje da nastavi ono što nasleđuju. Posle nekoliko godina, nađu se sami, bezvoljni, osušeni kao bakalari, čuče sa flašom piva ispred dućana jer šansa da nešto počnu isparava sa odlaskom devojaka i nemogućnošću da se žene. Ne može se naći ni jedno uspešno gazdinstvo u kome domaćin nije oženjen. Roditelji devojkama sa sela savetuju: „beži odavde, uči dalje da se ne mučiš.“ Da sam na njihovom mestu, rekao bih isto. To sa učenjem ne ide baš uvek lako, ali devojke rađe biraju da u gradu budu kuvarice, čistačice ili TV farmerice nego da sve to rade na svom imanju. Kao što gradski momci ničim izazvani veruju da će postati Bil Gejts, tako su i one sigurne da će postati neka S(a)tanija. Ili bar deo publike koja drema kod Marića. Može ministarstvo poljoprivrede  da pokloni krava, traktora, semena i đubriva koliko hoćete, ali to neće pomoći. Problem je u smeru kojim se uputila naša civilizacija.

Ne znam kakav će biti ishod, ali vidim da će sve biti drugačije.

Televizijski i filmski reditelj, Aleksandar Mandić

Mera za meru – Politikin kulturni dodatak

Subota 29.mart 2014.

7 Comments

  1. Propast civilizacije zbog feminizacije? Da li su strahote i 4 do 12 nuklearnog holokausta feminizam prošlog veka ili muško iživljavanje u svom (i seksualnom) vrhuncu? Današnja žena je u velikom delu čovečanstva i u velikom procentu, tučena, silovana, omalovažavana, manje plaćena i uopšte, prilično ugrožena, tako da ne znam zaista kakvo zlo sa zapada to može ugroziti dodatno? Stvarno skandalozan tekst i nažalost, mišljenje. Nadam se usamljeno. Ako je bitno, ja sam muško, oženjen i nisam na selu, ali ću biti. Imam seksa ne znam šta ću sa njim.

  2. Kad jedno društvo, koje ima svoju tradiciju,kulturu,verovanja, digne nogu da se potkuje,ne pretvara se u čarobnu vilu već ostaje —žaba.Slobodan bezcarinski uvoz smeća,primio se u ovom prostoru.”Kulturno” smeće je bilo najprijemčivije.Matrijarhat i feminizam po meni su sasvim različite stvari.U matrijarhatu je postojala religija,nebitno koja,neka pravila,nešto uređeno,a feminizam odzvanja sasvim prazno.To je patent potpuno nakaradan.Poguban patent koji doprinosi da se sve više zdravih i pravih ljudi “privija”uz svoj pol, jer im se čini “sigurnije”Ovo društvo, naše, je sve siromašnije,sve više ljudi teško živi i ako se stanije,melanije i ostale anije,malo ne obuku, od polugolih nezavisnih,ne uđu malo u “biznis”u “opanci”,pridrže varjaču i priviju detence na grudi,ostaće polugole, ali načisto gladne.Uz to ide i muškarac čiji je genski kod malo proradio,pa se prisetio da on; voli, pazi i štiti,(a ne maltretira i muči,),da je fizički snažniji,a ne dezorjentisani”nejačak”.Siromaštvo jeste teško,ali i smešta neke važne stvari na svoje mesto.Što se tiče anglosansonskog sumraka,nek vode računa o svome, u svojoj avliji.Civilizacija propada zbog isčilele duše iz ljudi,prazne glave i đavolskih dela.Ono što se danas zove civilizacija,od toga polovinu baciti u đubre,možda tada zadrži ime.Ovo danas je dominacija surovosti, istinski gubitak Planete i Života, taj problem nema ni mnogo nijansi,ni mnogo kolebanja. Sve pretvara u opstati ili ne.

  3. Bravo, Silberg! A pozivanje na Teslu je potpuno bespredmetno jer to što je neko genije za fiziku uopšte ga ne čini genijem za socijalnu psihologiju. Nadam se da je Mandić ovaj tekst pisao ironično, jer ako zaista misli to što je napisao, mislim da se Đinđić sad okreće u grobu kad vidi ko je pravio dokumentarac o njemu.

  4. Tekst ima smisla do ovog dela vezanog za Srbiju. Zaista, na dalekom zapadu feminizam predstavlja problem. “Borba za jednakost” i prava zena u svetu gde one jesu jednake. Zapravo jeste borba za dvostruki standard u korist zena. Sramota. Ne bih objasnjavao sad detaljno ali ako se neko ne slaze sa ovim delom teksta slobodno googlajte malo i upoznajte se sa pop culture amerike i sl. Primeticete koliku korist zene imaju od drustvenog sistema u odnosu na muskarce, i da se josuvek osecaju ugrozenim. Ima brdo komicara koji ismevaju feminizam, sto definitvno ukazuje na licemerje i probleme koje isti donosi.

    Sa druge strane, sto se tice Srbije bar: pisete gluposti.

  5. Tekst mog imenjaka sam pročitao tek posle polemičkog odgovora Nataše Marković u jučerašnjem Kulturnom dodatku; zaista ne vidim razloge tolike Markovićkine žuči?
    Mandić piše lako, dopadljivo, lepršavo; slično kako je i režirao, koliko me sećanje služi. Ne iznosi definitivne i apodiktičke istine, više su to impresije i slutnje. Srbin koji je prošao svet, dozvolio da ga on oplemenii obogati, ostao je brižan i dobronametan za svoj zavičaj. Koliko u tome uspeva: sigurno ne manje od mnogih, medijski daleko prisutnijih.

  6. Na kraju se sve zloupotrebi. Tako i pravo koje drugima das. Pravo koje je dato zenama je i bice zloupotrebljeno na stetu svih nas. I nije problem u pravu i trebamo da budemo ravnopravni problem je u zloupotrebi datog prava . Tekst je jako dobar, i pedantno opisuje stanje u kojem ce se u nekoj buducnosti planeta zadesiti (zaglibiti) zbog pogresnih izbora.

Leave a Reply

Your email address will not be published.