Крипто-уметник Мајк Винкелман, под уметничким именом Бипл, сваког дана направи по један дигитални рад и поставља га на интернет. Ради то из хобија и има своју публику. Сакупио је 5000 дигиталних радова које je понудио аукцијској kући Кристиз зa почетну цену од 100 долара и 25. фебруара ове године почела је онлајн аукција. На интернету можемо да гледамо снимак Винкелманове породице у Северној Каролини како прати завршницу лицитације. После 14 дана надметање се завршава на цифри од 69.300.000.00 долара и Бипл постаје трећи најскупљи живи уметник. Пошто се трговина обавља криптовалутом Етереум чија је вредност од тада пала десет пута, док ово пишем колекција кошта око седам милиона долара. Само.

После Биткоина, Етереума, Лајткоина стигла  је и нова врста уметности НФТ арт (NFT non fungible token – незаменљив жетон). Разумно преведено НФТ је потврда, сертификат о власништву. На исти начин као код криптовалуте, оригинал је заштићен и када га купите, постаје ваш. То је слика или анимација прављена дигитално, купује се у дигиталном облику и можете је продати кад желите. Копије се могу приказивати на мрежама које тако постају музеји и галерије НФТ уметности. Могу се неограничено копирати и скидати са мреже, али купац има потврду да је оригинал његов. Као и обично, уметник задржава ауторска права и проценат од копирања, ако је тако уговорио.

Постоји мноштво пијаца на мрежи где се може купити или продати НФТ уметничка дигитално дело: Open Sea, Rarible, Grimes’ Choice, Niftu Gatewаy… Ако потражите ове сајтове видећете море примитивне будзашто јефтине дигиталне графике, отприлике као када се деца играју са компјутером. Ипак, ако погледате радове који су продати за пола милиона или више долара, наћи ћете и занимљиве, талентоване ствари.

И до сада је постојало нешто што се звало дигитална уметност, коришћени су компјутери за стварање дела која су била опипљива. Сада се први пут стварају и продају дела која се не могу додирнути, постоје само у дигиталној недођији. Још од почетака криптовалута, уметници замишљају и стварају слике тог новца. Навикли смо да видимо једну кованицу са словом „B“ као симбол Биткоина, али тога има много, организоване су изложбе и откупи тих радова, ако вас занима историја криптоарта, изволите: “History of Crypto Art”

НФТ дело може да буде било шта у електронском облику. Оснивач Твитера Џек Дорси у марту поставља на продају свој чувени твит „ Управо почињем мој твитр“ и за један дан лицитација достиже цену од скоро три милиона долара. Продато милијардеру у Малезији који пореди набавку са куповином Мона Лизе.

У реду, све је то трговина, али шта је са уметношћу? Да ме не би за стотинак година прогласили за наивну незналицу која није умела да препозна нове вредности, боље да кажем како су то дела од историјског значаја која чине прекретницу у уметности и ослобађају зидове и просторе од терора слика и скулптура. Мада, док ово пишем, већ се увелико продају дигитални рамови у којима се чува само одређени оригинални рад. Можда ова дела нису тако генијална као Дишанов Писоар, (пардон, Фонтана) да бисте их качили у дневној соби, или слушали, као Кејџов концерт (кога није било) док ходате по Кинеском зиду. Али, то су неопипљива сведочанства о нашем добу за која није сигурно да ли ће бити уопште видљива после много технолошких револуција које следе. Чак и ако буде  воље да се плаћају огромни рачуни за струју коју ове платформе траће. Само једна од њих Етер, троши више струје него Мађарска.  

И ето нас опет и опет пред питањем “шта је уметност?”  Бескрајни космос равноправних дела које себе прогласе за уметност. Пошто је захваљујући естетској револуцији усвојено да уметност није ту да нам улепшава живот, већ треба да га мења, све може бити уметност јер је све што човек ради усмерено на неку промену или покушај разумевања света. То је постало довољно, дела су данас само огледала у којима се огледамо и ми и време у коме живимо. Остварује се и пророчанство Јозефа Бојса да су сви људи уметници.

На крају, без цинизма: како онда препознати уметност?

Не знам док је не препознам. Онда знам.

Редитељ, Александар Мандић

Политика, културни додатак, субота 29. мај 2021.

Visits: 13

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *