Који је то јавни, друштвени интерес за ту перверзну потрошњу?
Неколико пута сам ове године јавно предлагао да се забрани професионални фудбал у Србији, бар на одређено време, док се та криминална делатност не приведе реду. Видим да смо за полицијску заштиту цивилизованог живота, само прошле суботе, издвојили најмање 500.000 евра, односно 50.000.000 динара. Педесет милиона динара! Од толиких пара Београдска филхармонија живи две и по сезоне. Да не набрајам десетине хиљада сиромашних грађана који би од те суме имали најзад и месо за ручак.
Који је то јавни, друштвени интерес за ту перверзну потрошњу? Ради се о једној делатности која се зове трговина људима. Они који много боље од мене знају фудбалску индустрију, тврде да је слика отприлике оваква: „спортски радници” које у једној нежнијој делатности зовемо макрои, запазе малолетника који спретно шутира лопту, уделе родитељима малу месечну апанажу и чекају да дечко порасте. Онда преко својих навијача (без наводника молим) и неопраних пара обезбеђују да баш њихов момак заигра у тиму, па и репрезентацији, а онда долази џек-пот; продаја ногу за суме о којима се у Србији само сања. Све се одвија под окриљем клубова за трговину људима, који се воде као фудбалске спортске организације. Уз патронат министарства за спорт и омладину који ту и не види неки проблем.
Зашто да сви ми спонзоришемо та опсадна стања? Сигурно сте приметили да се клубови, када им се припрети да ће играти без публике, не жале на губитак прихода већ на недостатак подршке са трибина. Наравно. Они не живе од продаје улазница (којих продају око 800 просечно по утакмици) већ од трговине људима.
Дакле, господине Дачићу: салвету преко руке (убедљивије ће деловати једне спремне лисице при руци), пљуц у плајваз и пред шефове Црвене звезде: „Шта смо у суботу имали? Пет хиљада полицајаца, пута толико радних сати, плус дневнице, плус превоз, плус 18 одсто ПДВ. Дакле, у року од три дана да видим 50.000.000 динара на рачуну МУП-а” То је њима и иначе бакшиш у мало бољем послу. Нек часте полицију којој заиста треба сви да скинемо капу за стрпљење и дисциплину коју приказују годинама.
Грађани древне Картагине нису плаћали порез, као ни наши „фудбалски спортски радници”. Ми плаћамо, и зато, опет вам кажем, фудбал треба забранити.
Aleksandar Mandić, телевизијски и филмски редитељ
Политика, Погледи, петак 29. октобар 2010.
Views: 589