Лавина пола и бола

Горан Гоцић, добитник Нинове награде за већ култни роман Таи (ове године ће имати осмо издање) написао је свој нови роман, Фиксер , који ће бити важан кандидат ове године.

Прави београдски роман. По менталитету ликова, амбијенту, речнику и духу града. Ту су прилике и ликови, измишљени и стварни, познати Београђани. Велики драмски сукоби. Ако буде преведен, биће откупљен у Холивуду.

Плетиво књиге чине три нити. Прва је оно што доживљава наратор у све тежим временима, друга његов лични живот који се ковитла око девојке, а трећа судбина четири најбоља друга крајем осамдесетих и почетком деведесетих. Све се догађа у цунамију током кога се распада Југославија, катастрофи која разара и трагично мења све што дохвати.

Прича почиње на Мљету где се момци из Београда, невино голи купају у рајском мору и кампују поред једне лепотице коју ће освојити приповедач и направити од ње своју икону, када остане без ње. Грмљавина историје се приближава, наш јунак случајно налази посао као фиксер, локални помоћник страних дописника који, најпре полако, пристижу и призивају рат

Приповедач угледа нову девојку на београдској забави, покушава да јој приђе али га она својим закопчаним начином студенткиње богословије, одбија. Као у свакој љубавној причи, то је тек каписла. Веза почиње, загрева се, до усијања. Аутор даје тачно име својој јунакињи – Сада.

Маркиза де Сада.

Како се зверства увећавају, тако и олујна веза са девојком Садом постаје све дубља, чвршћа и перверзнија. Фиксер куша све већи ужас на послу и гаси га у све дужем и безумнијем сексу са својом девојком. Књига о паклу и рају, који се узајамно надахњују. Хад се шири и као свака природна сила, победнички приказује истине о људима и нарочито женама.

„Спас од неподношљиве вулгарности фронта изнова сам тражио у дословној вулгарности. Ласцивној. Опипљивој. Садиној. Јер фронт и Сада били су трупер-трипер комбинација…Сада је у прво време била израз мојих неометаних осећања, непотиснуте жудње. Моја девојка је с временом постала премија за привремену победу над смрћу, прва награда за ескивирање олова.“

Пошто се држава распада, људи постају слободни, али ту слободу доживе као несносну и траже утеху, кроз убијање, дроге, депресију. И наравно, много секса. Секс је сусрет човека и природе, где морал и добре намере немају изгледа. То је место слободе, и проклето и зачарано. Паклена стварност, млевење, усисавање, тмина и муљ. Слободна воља је немоћна јер је женско тело је хтонична машина, равнодушна према духу који у њој обитава.

Главни јунак нагонски покушава да успостави свој сексуални ауторитет пред женом. Неуспех и понижење и празнина непрестано чекају иза кулиса. Она, Сада не мора да доказује да је жена на онај суров начин на који наш јунак према заповести бића, мора.

Фиксер је и есеј о мушкој и женској полној лавини. У којој Жена, која се подаје и пристаје, обавезно победи. Или је бар увек тако када Мушко у то уложи и своја осећања. Или је и то само мушка илузија.

Ту, на врхунцу узајамне страсти и прождирања ћу вас оставити, да прочитате епилог у књизи.        

Мржња и рат разваљују земљу, пријатељи се у том ватромету расипају као светлеће падалице а наш јунак од почетног дивљења према западним дописницима и њиховим редакцијама полако доживљава потпуни преокрет. Он их се гади јер је сведок њихових лажи и интереса да игноришу истину, да хладнокрвно и безочно шире мржњу против његовог народа. Фиксер одустаје од тог јединог посла који је у животу радио и постаје добровољац, иде да се загњури у рат.

Има у роману и понечег без чега се могло: на пример, без поглавља о Ђиласу са опште познатим детаљима. Или без вербалне егзибиције о српским противречностима, коју Гоцић хоће да види као закључну катарзу, али која не  припада главним нитима ни ткању романа.

Како се мења збивање у роману, еволуира и језик приповедања, али увек остаје у београдском кључу. Текст је истовремено и мрачан, невин, депресиван, духовит, ироничан и болно искрен.

Кажу да ауто-фикција излази из моде, али критичарске заповести немају моћ над личним набојем литературе. Немогуће је побећи од утиска да је ово аутопортрет. Пре свега због грча, крупних ситница које се памте дуго и болно.

Потресна књига која ће сигурно бити читана.

Новости, Култура, уторак 23. jun 2026.

Views: 10