Lavina pola i bola

Goran Gocić, dobitnik Ninove nagrade za već kultni roman Tai (ove godine će imati osmo izdanje) napisao je svoj novi roman, Fikser , koji će biti važan kandidat ove godine.

Pravi beogradski roman. Po mentalitetu likova, ambijentu, rečniku i duhu grada. Tu su prilike i likovi, izmišljeni i stvarni, poznati Beograđani. Veliki dramski sukobi. Ako bude preveden, biće otkupljen u Holivudu.

Pletivo knjige čine tri niti. Prva je ono što doživljava narator u sve težim vremenima, druga njegov lični život koji se kovitla oko devojke, a treća sudbina četiri najbolja druga krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Sve se događa u cunamiju tokom koga se raspada Jugoslavija, katastrofi koja razara i tragično menja sve što dohvati.

Priča počinje na Mljetu gde se momci iz Beograda, nevino goli kupaju u rajskom moru i kampuju pored jedne lepotice koju će osvojiti pripovedač i napraviti od nje svoju ikonu, kada ostane bez nje. Grmljavina istorije se približava, naš junak slučajno nalazi posao kao fikser, lokalni pomoćnik stranih dopisnika koji, najpre polako, pristižu i prizivaju rat

Pripovedač ugleda novu devojku na beogradskoj zabavi, pokušava da joj priđe ali ga ona svojim zakopčanim načinom studentkinje bogoslovije, odbija. Kao u svakoj ljubavnoj priči, to je tek kapisla. Veza počinje, zagreva se, do usijanja. Autor daje tačno ime svojoj junakinji – Sada.

Markiza de Sada.

Kako se zverstva uvećavaju, tako i olujna veza sa devojkom Sadom postaje sve dublja, čvršća i perverznija. Fikser kuša sve veći užas na poslu i gasi ga u sve dužem i bezumnijem seksu sa svojom devojkom. Knjiga o paklu i raju, koji se uzajamno nadahnjuju. Had se širi i kao svaka prirodna sila, pobednički prikazuje istine o ljudima i naročito ženama.

„Spas od nepodnošljive vulgarnosti fronta iznova sam tražio u doslovnoj vulgarnosti. Lascivnoj. Opipljivoj. Sadinoj. Jer front i Sada bili su truper-triper kombinacija…Sada je u prvo vreme bila izraz mojih neometanih osećanja, nepotisnute žudnje. Moja devojka je s vremenom postala premija za privremenu pobedu nad smrću, prva nagrada za eskiviranje olova.“

Pošto se država raspada, ljudi postaju slobodni, ali tu slobodu dožive kao nesnosnu i traže utehu, kroz ubijanje, droge, depresiju. I naravno, mnogo seksa. Seks je susret čoveka i prirode, gde moral i dobre namere nemaju izgleda. To je mesto slobode, i prokleto i začarano. Paklena stvarnost, mlevenje, usisavanje, tmina i mulj. Slobodna volja je nemoćna jer je žensko telo je htonična mašina, ravnodušna prema duhu koji u njoj obitava.

Glavni junak nagonski pokušava da uspostavi svoj seksualni autoritet pred ženom. Neuspeh i poniženje i praznina neprestano čekaju iza kulisa. Ona, Sada ne mora da dokazuje da je žena na onaj surov način na koji naš junak prema zapovesti bića, mora.

Fikser je i esej o muškoj i ženskoj polnoj lavini. U kojoj Žena, koja se podaje i pristaje, obavezno pobedi. Ili je bar uvek tako kada Muško u to uloži i svoja osećanja. Ili je i to samo muška iluzija.

Tu, na vrhuncu uzajamne strasti i proždiranja ću vas ostaviti, da pročitate epilog u knjizi.        

Mržnja i rat razvaljuju zemlju, prijatelji se u tom vatrometu rasipaju kao svetleće padalice a naš junak od početnog divljenja prema zapadnim dopisnicima i njihovim redakcijama polako doživljava potpuni preokret. On ih se gadi jer je svedok njihovih laži i interesa da ignorišu istinu, da hladnokrvno i bezočno šire mržnju protiv njegovog naroda. Fikser odustaje od tog jedinog posla koji je u životu radio i postaje dobrovoljac, ide da se zagnjuri u rat.

Ima u romanu i ponečeg bez čega se moglo: na primer, bez poglavlja o Đilasu sa opšte poznatim detaljima. Ili bez verbalne egzibicije o srpskim protivrečnostima, koju Gocić hoće da vidi kao zaključnu katarzu, ali koja ne  pripada glavnim nitima ni tkanju romana.

Kako se menja zbivanje u romanu, evoluira i jezik pripovedanja, ali uvek ostaje u beogradskom ključu. Tekst je istovremeno i mračan, nevin, depresivan, duhovit, ironičan i bolno iskren.

Kažu da auto-fikcija izlazi iz mode, ali kritičarske zapovesti nemaju moć nad ličnim nabojem literature. Nemoguće je pobeći od utiska da je ovo autoportret. Pre svega zbog grča, krupnih sitnica koje se pamte dugo i bolno.

Potresna knjiga koja će sigurno biti čitana.

Novosti, Kultura, utorak 23. jun 2026.

Views: 17