Tek sam upisao Akademiju zajedno sa dva Godara, jednim Trifoom, tri Felinija i nekoliko Bergmana, a onda se pojavila Neda. Naravno da sam se odmah zaljubio u njenu sliku u novinama, ali avaj, imao sam sedam godina više od nje. Ona devojčica, a ja momak za ženidbu u pristojnim porodicama. Proklinjao sam što se nismo rodili u nekoj veseloj zemlji na istoku gde se čovek u 21. može lepo oženiti curicom od 14. Ali nije samo stroga država bila moj problem, još više me sekirao onaj srećković Purke (blago njemu !).
Smišljao sam kako da je angažujem, ali opet su se isprečili matori reditelji, domaći i strani. Istini za volju, ona čuvena strepnja od ženske lepote ipak je bila prepreka najveća. Dakle, ostalo mi je samo da je gledam, i mogu vam reći da Desanka nije u pravu. „Ljubav nije lepa samo dok se čeka”.
Ima lepo ime, nešto kao nada, svetlo dugo „e”, a onda akord potvrdnog „da”. Samo sam ja umeo u tom imenu da čujem jedno nesrećno „ne-da”. Takav je život u dvadesetim godinama.
U to vreme moja generacija je imala dopunske studije kod profesorke Zore Korać. Nije baš trošila reči na teoriju. Trebalo je samo izbeći njeno: To ti je bez veze. Taman sam zamislio (naravno, genijalnu) stvar koja bi povezala kameru, mene i Nedu, kad čujem da se mladi Karanović setio pre mene; snima emisiju „Mala Neda”.
Prošlo je još nekoliko godina i najzad sam imao ulogu za nju. Dobro, možda nije bila baš za nju, sirota seljančica, ćerka primitivnog seljaka, ali predugo sam čekao priliku. Ipak, ispalo je baš za nju, iz teškog seljačkog gunja, iz štale, sijale su čuvene oči. Mračna zimska scena dobila je neočekivanu svetlost.
Ozbiljna, a nasmejana, pozitivna, strpljiva. I kvalitet koji mnogi glumci nikada ne savladaju – umela je da sluša i da pokaže da je čula. Znam da glumcima ne izgleda tako, ali oni obično imaju najbolji tretman u ekipi, svi se brinu da im bude toplo, da im ne bude dosadno, da su siti i ne mnogo pijani. Umela je tu pažnju da prima kao gospođica, kao nešto što joj prirodno pripada, a drugima ne izgleda neumesno.
Snimali smo skoro mesec dana po velikoj zimi u Ivanovu, blizu Pančeva. Sjajna ekipa, Dragan Maksimović, Ljuba Tadić, Bata Živojinović, Stole Aranđelović… Nije nam bilo lako da se rastanemo. I zaista, Neda i ja se nismo rastali, nastavili smo prijateljstvo. Imao sam u to vreme lep atelje na Banjici, žurka neprestana. I danas me mnogi podsećaju koliko su uživali na Banjici. Ne kažu, ali znam da im je to što su mogli da budu blizu moje gošće Nede, bio važan začin.
Posle nekog vremena, opet sam imao ulogu kao skrojenu za glumicu Arnerić – Rina Marić u Nušićevom Pokojniku. Lepa, hladna, otvorena, a neprozirna. Bila je opet prirodna zvezda u društvu blistavih glumaca.
Sa velikim simpatijama sam gledao njen trud da se u Srbiji nešto promeni. Iskreno ju je bolela nesreća u Srbiji pod Miloševićem, zagledala se u Đinđića i DS. U tom je bila bolja od mene. Ja sam bio izgubio nadu, ali nada je imala Nedu. Posle je Neda imala nadu, i to toliku da je zbog nje pristala na ružnu grešku, da prećuti da je bila u Bodrumu.
Na početku izborne kampanje u zimu 2003, za DS stvari nisu izgledale nimalo dobro. Vukli smo se po marginama vesti, a onda sam došao na ideju da priznamo Bodrum. Jedne večeri, ne baš sasvim lako, ubedio sam Borisa, ali trebalo je da uverimo i Nedu. Otišli smo sutradan kod nje, bila je zatečena, ali joj je teret pao sa duše. Tražio sam od nje da, kad se to desi, kad Boris prizna laž, ne daje nikakve intervjue niti izjave, da samo podelimo jedno njeno saopštenje koje smo zajedno sastavili. Posle nekoliko dana pojavila se prilika. Boris je priznao, što ga je dovelo na prve strane novina i odmah promenilo percepciju stranke i pogotovo njega.
Neda ipak nije izdržala. Davala je izjave, ali nisam mogao da je osudim. Imala je veliku potrebu da objasni, ako već nije mogla da opravda. Tako je izašla iz grotla politike i vratila se među umetnike, među nas, koji lažemo da bismo druge uveselili.
I još važnije, vratila se svojoj publici. Lepo je videti da su je ljudi razumeli i da su joj oprostili. Ne treba joj veći uspeh.
Aleksandar Mandić, reditelj
Prilog za knjigu o Nedi Arnerić, 2011.
Views: 176
SR_RS 
EN