Прича без наравоученија

Прича која следи је без моје поенте. Када је прочитате, мислите о њој како вам драго. Само чињенице:

Имам у Њујорку пријатеља. Зове се Башким Реџај. Родио се у селу поред Пећи 1954. године као треће дете. После њега родило се још седморо браће и сестара. Укупно десет.

Отац Селман је био за оно време ретко и високо образован, завршио је вишу правну школу. Мајка Хила, домаћица. Сећа се да у детињству никада није имао више од једних панталона, које су се наслеђивале.

1979. дипломирао права у Приштини и постао судија у Окружном суду. После неку годину прелази у филијалу панчевачке фабрике Утва у Пећи, на место секретара фабрике и заменика директора.

1983. године долазе два инспектора ДБ-а, и почињу сталне посете и испитивања о његовој тетки у Њујорку и стању у фабрици. Један од њих му пријатељски каже да је боље да оде. Пакује се са женом у седмом месецу трудноће и иде у Аустрију. У избегличком логору, који више личи на логор него на прихватилиште, има већ неколико хиљада Албанаца. Ту  му се рађа син и после неколико месеци иде у Америку.

Прихвата га тетка која има мали стан и своју децу. Сви спавају у једној соби, на поду. Ради као вратар („doorman“), стоји на улици и уз осмех отвара врата богатим станарима.  Полако се осамостаљује и од 1989. са два брата, правника такође, држе пицерију у Конектикету. Успут добија још троје деце.

Неколико година ради као настојник у разним зградама и на крају, 2000. године добија посао настојника у згради у којој је и данас. Успео је од веома скромних прихода да одвоји за своје магистарске студије, али је дан пре почетка наставе у згради о којој брине избио велики пожар. Поправке и муке са мајсторима су му  узеле шест следећих година живота.

Уз посао који ради припада му станчић у приземљу, са једном просторијом без прозора, у подруму. У тој соби су све четворо деце до данас. Старији син је завршио политичке науке, ћерка дипломирала на катедри за енглески језик и књижевност, млађа ћерка студира дизајн, а други син енглески. Каже ми да за тих 12 година није чуо ни једну примедбу нити свађу од своје деце.

Башкимови браћа и сестре су у првим браковима и имају још 28 потомака. Једна сестра је лекар у Шведској, има две ординације. Друга је домаћица, живи у Швајцарској. Трећа је магистар хемије и ради у Приштини, као и четврта која је докторка фармације. Најмлађа је дипломирала медицину и ради на Косову.

Један брат је председник прекршајног суда у Пећи а други професор Универзитета у Приштини и таленат за језике, говори их шест, укључујући кинески. Један брат је завршио све школе у Америци, живи у Конектикету, ради као психијатар и објављује стручне књиге, а четврти је правник, ради на Менхетну.

Ове недеље, Башким је купио скромну кућу на периферији Њујорка и двоје старије деце ће први пут за ову Нову годину имати своје собе.

Александар Мандић, телевизијски и филмски редитељ

Политикин културни додатак, Мера за меру, субота 29. децембар 2012.

Views: 906