Најлепши догађај у природи је женски осмех. Потребан је бољи песник од мене и Шекспира да то представи. И Да Винчи се загрцнуо.

Он разоружава, обећава, инспирише, охрабрује, украшава, светли, шири, помаже, одобровољује, греје, разведрава, позива, зрачи, смирује и тако штеди трошкове за  бенседин. 

Феминисткиње се свакако не слажу. Протестују, буне се што се жене често смешкају. То је понижавајуће за жену, кажу, морају стално да се додворавају мушкима, е да би се ми мушки смиловали. То показује њихов неравноправан положај, мушкарци се ни близу толико не осмехују. Женско робље се смешка да смекша и умилостиви господаре.

Волео бих да напишем и како се жене осмехују по закону своје природе, док је мушкарцима потребан повод. Али не смем, рачунајте да ово нисам написао, хоћу да поштедим себе од  гнева зајапурених дама  које на сваки помен разлика међу нама ваде витриол, једино што су такви као ја заслужили.

Ономад сам написао нешто о томе како у данашње време кондом мења наше односе. Оптужен сам да сам женомрзац, под насловом „Незадовољени пенис Александра Мандића.“ Шта ли ме тек сада чека! Њима ће бити очигледно да симпатије за женски осмех потичу из моје жеље да држим тај пол, пардон, – род, тако се то сад зове – дакле да их држим  под контролом, да им не признајем једнакост већ да очекујем да се стално претварају, јер сам недорастао за партнерство.

Нема те љубазности коју женама можемо урадити, а да не изазовемо бес и сумњичењена на тој страни света; то одмах постаје знак којим желимо да их држимо у гету потлаченог пола. Мој познаник је у Америци отворио врата једној дами, или је бар он поверовао да је она дама. Она је стајала и гледала га љутито, никако да уђе, а онда му је скресала: „Видите  да ја имам руке“. Он се куне да му је, иако забезекнутом прорадила машта: „Видим, а видим и да немате мозга.“

А ја видим да ћу надрљати од мојих љутих непријатељица: „Ето како мушке шовинистичке свиње одговарају на једну пристојну напомену о једнакости!“ 

Њима изгледа да жене осмех прави будалама. Треба да се осмехују без разлога онима који нису заслужили. Блесаве се, понижавају, и још при том ризикују да ми осмех протумачимо као дозволу за свашта. Ту се слажу са мало јачим муслиманима који  у томе препознају шејтанску намеру и искушење, па гасе тај пожар никабом.  Кикотање и ласцивни кез долазе из пакла.

Списатељица (стварно не знам шта ће ту ово „с“, зар не би било логично „писатељица“) Ејми Канингем је крајем осамдесетих написала запажену малу студију под насловом „Зашто се жене смеју“. И данас се тај текст помиње и чак служи као пример доброг есеја на курсевима писања. Жене се смеју више од мушкараца јер су несигурне и хоће да буду вољене, пише Ејми и тврди да тај израз среће, док сте у ствари несрећни, не доноси никакво добро. Од жена се очекује да се смешкају без обзира на ситуацију или друштвени положај. Од појаве фотографије почиње комерцијализација осмеха, нема тог производа који се неће боље продавати ако му се на реклами смешкају жене. Поред историјске, социјалне и антрополошке перспективе текст садржи и јасне поруке да жене морају да објаве како је осмех њихово власништво, као што је гласила важна парола тог доба за тело. Свести женско изражавање на осмех је попут свођења оркестра на један инструмент, каже Ејми и обећава да ће мање и другачије да се смеје.

15 година касније, Ејми се исправља. Каже како је била толико опседнута идејом да је женска љубазност патологија, да није умела да чује оно што су јој и тада говорили они који су проучавали ту ствар, међу њима и професор Пол Екман. Он је, изучавајући „осмехнуте медитације“ будистички свештеника, утврдио да чак и вештачки, пластифицирани осмех може да поправи расположење и учини нас срећнијим. Дакле, „све жене које ме нису послушале, биле су у праву…а и моја мама је увек мрзела ту моју малу меланхоличну прозу“ каже на крају госпођа Канингем.

Хвала Ејми.

Телевизијски и филмски редитељ, Александар Мандић

Мера за меру – Политикин културни додатак

Субота 7. фебруар 2015.

Views: 855

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *