„U Americi kinematografija ne izražava baš nikako, baš nikada i baš nimalo državnu politiku…“ Baš to smo čuli nedavno od reditelja Lazara Stojanovića pa da vidimo da li je to baš tako.
Osnovna knjiga koja se bavi radovima u kulturi koje je obavljala CIA, objavljena je 1999. godine pod naslovom „Ko je platio gajdaša – CIA i kulturni hladni rat“. Autorka Frensis Stonor Sonders piše i o Holivudu i tu se mogu naći baš zgodni podaci o Džonu Fordu, Džonu Vejnu, Sesilu de Milu, Darilu Zanuku, Voltu Dizniju… Akcije su počele 1948. imenovanjem Frenka Viznera za šefa Operacije drozd. Njegovo odeljenje je imalo zadatak da preko niza prikrivenih institucija i fondova širi uticaj Amerike. Svoju akciju je nazvao „Moćni Vurlicer“, po proizvođaču jednostavnih klavira korišćenih u eri nemog filma. To je i naslov važne knjige Hjua Vilforda iz 2008. Pošto Lazara više nema na Kosovu, već živi u Americi, lako će doći do ovih štiva.
Agencija je srušila komunizam bez upotrebe pentagonske gvožđurije, a o tom trijumfu meke sile, „kulturnog NATO-a“, kod nas se nedopustivo malo zna.
Knjiga Metju Alforda, „Stvarna sila – holivudski film i američka dominacija“ (2010), bavi se prisustvom Agencije u Holivudu posle završetka hladnog rata. Veoma hvaljena studija o tome kako se liberalne ideje u filmovima koji ne predstavljaju Ameriku pozitivno, koriste za ostvarenje istih ciljeva.
Već pedesetih godina prošlog veka službenik Agencije Luiđi Luraši postavljen je za šefa cenzure u kompaniji Paramaunt da bi doveo filmove u sklad sa idealima poslodavca. Uz pomoć niza drugih „umetnika“, raspoređenih u MGM, RKO i druge produkcije, radilo se vredno: scene koje prikazuju Ameriku negativno su izbacivane, a bogato odeveni Crnci na ekranu su glumili dokaz kako u Americi nema segregacije. (O ulozi Luja Armstronga, drugi put.) Notorna je činjenica da je Agencija finansirala dva filma po Orvelovim delima („1984“ i „Životinjska farma“), ali je nemoguće znati opseg uticaja koju tako tajna organizacija obavlja i danas preko svog oficira za vezu sa Holivudom Pola Berija. Jedan od prvih filmskih projekata koje je finansirala CIA „Mirni Amerikanac“ (1956), urađen je ponovo (2008).
Profesorka Triša Dženkins je upravo objavila knjigu pod naslovom „CIA u Holivudu“, u kojoj nabraja niz filmova najnovije produkcije koji su bili pod starateljstvom.
Danas sva bitna ministarstva Amerike imaju kancelarije zadužene za saradnju sa filmskom i TV industrijom, a knjiga Dejvida Roba „Operacija Holivud“ (2004) vrlo upečatljivo govori o tome kako Pentagon utiče na filmove već u fazi scenarija.
Onima kojima se čini da sam ljubitelj teorija zavere, preporučujem obilje informacija na internetu. Predlažem za početak nešto sa sajta CIA: https://www.cia.gov/library/center-for-the-study-of-intelligence/csi-publications/csi-studies/studies/vol46no1/article08.html.
Agencija kritički prikazuje Sondersovu knjigu ali ne poriče činjenice. Ponosi se svojim akcijama na polju kulture, jer su baš tu uspešniji nego u drugim sferama. U tom poslu Holivud je glavna poluga.
Po svemu što se od Lazara Stojanovića moglo čuti u emisiji o nama i Anđelini Džoli, meni izgleda da njegovo baš ne dolazi samo sa Baš-čaršije.
Aleksandar Mandić, televizijski i filmski reditelj
Politikin kulturni dodatak, Mera za meru, subota 25. februar 2012.
Views: 685
SR_RS 
EN