Уби ме прејако
Памтим једну анегдоту коју сам чуо одавно. Долази краљу Архелају брица и пита га: „Ваше величанство како желите данас да Вас подшишам?“ „У тишини“ одговара владар. Сећам се и приче о Шопенхауеру. Извесна госпођа Маркет…
Дневне новине
Памтим једну анегдоту коју сам чуо одавно. Долази краљу Архелају брица и пита га: „Ваше величанство како желите данас да Вас подшишам?“ „У тишини“ одговара владар. Сећам се и приче о Шопенхауеру. Извесна госпођа Маркет…
Био сам млад редитељ и познавао сам Михиза доста добро. Молио сам га неколико пута да ме најави Иви Андрићу, али некако је то слабо памтио. Онда сам узео од њега Андрићев телефон и окренуо…
Пре шест година објавио сам у овом Додатку текст под насловом „Аутономија медиокритета.“ Врло критичан, злослутан текст, са насловом који је очигледна алузија на аутономију универзитета. Ствари су од тада отишле нагоре. И даље је…
Прочитао сам све битне књиге о Стаљину и Сибиру. Ствар је јасна, параноидни психопата води свој народ у светлу будућност, без обзира на цену. При том изведе оригинални допринос историји људских патњи: ломљење моралне кичме;…
Већ сам почео да пишем о женама у Србији, када ме је затекао текст Истока Павловића о Теслином погледу на тај род. Био сам пријатно изненађен; пријатно зато што запажам ствари сличне онима које наводи…
Потрпао сам пре неки дан у продавници храну у једну повелику кесу. Код куће сам све извадио и видим на кеси пише великим словима „Ја ♡ своју земљу.“ Запањим се пред тако неочекиваним изливом, погледам…
Нисам лако ушао на концерт Немање Радуловића у Коларцу. Мој живот би био сиромашнији да нисам успео. Те вечери у препуном Коларцу је било заносно, десила се магија Уметности. Не сећам се када сам последњи…
Тамо где се некада могло разговарати о музици и књигама, данас се прича о храни. Уместо о управо отвореној изложби, треба да се спремите за причу о сушеном авокаду у кестеновом соку и медовини на…
Шта је заједничко за Иву Андрића, Лазу Костића, Данила Киша, Милоша Црњанског, Момчила Настасијевића, Десанку Максимовић, Његоша, Мирослава Крлежу, Радета Драинца, Бранка Ћопића, Растка Петровића, Милана Ракића, Љубу Симовића, Васка Попу, Исидору Секулић, Јована Дучића,…
Ми живимо у земљи која нема скоро никакве потребе за културом. Недавно истраживање показује да чак и они који се школују за менаџере у култури немају културну потребу. Тамо где је некад била каква –…