Na fotografiji je fašistički italijanski general Aleksandar Luzano koji stoji iznad srpskog deteta koje su zaklale ustaše, ispred škole u Prebilovcima.
U italijanskom vojnom arhivu, sačuvano je pismo generala Aleksandra Luzana
Musoliniju iz avgusta 1941: „Dragi Duče, Moja bezgranična odanost vama, nadam se, daje mi za pravo da na neki način odstupim od strogog vojnog protokola. Zato žurim da vam opišem događaj kojem sam lično prisustvovao pre tri nedelje.
U obilasku stolačkog, čapljinskog i ljubinjskog kotara (između 60 i 130 km sjeverno od Dubrovnika) – od naših obavještajaca sam saznao da su Pavelićeve ustaše dan ranije počinile zločin u jednom selu (Prebilovci), a kada se saznalo, da su se okolni Srbi ponovo uznemirili.
Nedostaju mi reči da opišem šta sam tamo našao. U velikoj školskoj učionici zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neprikladna i naivna reč. To je prevazišlo svako ludilo!
Mnogima su odsečene glave i poređane u školske klupe. Ustaše su iz pocepanih iznutrica izvlačile creva i, kao novogodišnje vrpce, razvlačile ih ispod plafona i ekserima zabijale u zidove! Roj muva i nepodnošljiv smrad nisu nam dozvolili da tu ostanemo duže. Primetio sam pocepanu vreću soli u uglu i bio šokiran kada sam otkrio da su ih polako klali, i solili im vrat! Upravo kada smo odlazili, iz zadnje klupe se začulo dečje krkljanje. Šaljem dva vojnika da vide šta je. Izveli su jednog učenika, bio je još živ, disao je sa prepolovljenim grlom! Vozim to jadno dete u našu vojnu bolnicu svojim kolima, vraćam ga svesti i od njega saznajem punu istinu o tragediji.
Zločinci su prvo silovali srpsku učiteljicu (zove se Stana Arnautović), a zatim je ubili pred decom. Silovali su i osmogodišnje devojčice. Za sve to vreme pevao je na silu doveden ciganski orkestar i udarao u daire!
Na večnu sramotu naše, rimske crkve, u svemu tome učestvovao je jedan čovek Božiji, jedan pastir! Dečak kojeg smo spasili brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, zbog naše nepažnje, pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo da traži rođake.
Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu klanice! Od hiljadu i nešto duša, u selu nema nikoga! Istog dana smo otkrili da su kasnije, pošto je počinjen zločin u školi, ustaše zarobili još 800 žitelja sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način ubili na putu do jame.
Samo oko 300 muškaraca je spaseno. (preživele su samo 172 osobe, prim.aut.). Samo su oni uspeli da probiju ustaški obruč oko sela i pobegnu u planine! Tih 300 preživelih jači su od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su mogli da izgube izgubili su! Deca, žene, majke, sestre, kuće, imovina. Čak je i strah od smrti nestao.
Smisao njihovih života je samo u osveti, u njihovoj strašnoj osveti je, na neki način, sramota što su preživeli! I Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija pune su takvih sela kao što su Prebilovci.
Masakri nad Srbima su dostigli takve razmere da su na tim prostorima zagađeni mnogi izvori vode. Sa izvora u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbila je crvenkasta voda, u to sam se lično uverio! Neizbrisiva mrlja će pasti na savest Italije i naše kulture, ako se, dok je vreme, ne ogradimo od ustaša i sprečimo da nam se pripiše to podržavanje bezumlja!
( potpis)
Gen. Aleksandro Luzano
Komandant 2 armije, Hercegovački sektor
Avgust 1941 ”
Na internetu se može naći niz reakcija na ovaj užas koje uglavnom pokazuju saosećanje ali ima i ne mali broj poricanja. Tvrdi se da taj dokument ne postoji jer, zaista pismo na italijanskom se ne može naći. Neki su pokušali da angažuju Gugl i pošto pisma nema, veruju da je to napisala neka srpska propagandna ruka. Zatim su tu tvrdnje da zločin nisu počinile ustaše, već partizani. I na kraju, ”zaključci” da je to sve izmišljotina, uključujući generala koji uopšte nije ni postojao!
Na njihovu pro-ustašku žalost, pismo postoji. Original se nalazi u Rimu, postoji i kopija u centralnom državnom arhivu Italije, pa čak i jedna u muzejskom arhivu u Kopru.
Za one koji hoće da vide original, evo uputstva:
Arhiv: AUSSME (Archivio dell’Ufficio Storico dello Stato Maggiore dell’Esercito, Rim)
Fond / Broj arhivske jedinice: Fondo N 1 “Balcani”, busta 902, fasc. “Relazioni su violenze Ustascia 1941”, doc. 4713/Oper.
Napomena o pristupu: Originalni primerak; u čitaonici je potrebna najava 15 dana unapred.
Eh, da je Tompson bio živ, ne bi bilo potrebno terati Cigane na silu da sviraju i pevaju, bio bi on dragovoljac. I još bi doveo pola miliona gledalaca, da besplatno uživaju.
Novosti – Kultura, utorak 8. jul 2025.
Views: 364
SR_RS 
EN