Ко је луд да буде наиван

Има нешто недостојно и неумесно у намери да се пише о ствари која није у вези са врућицом око нас. Коме то треба у времену у коме из мозгова и очију сија мржња и нетрпељивост . Коме је до тога и ко ће то да чита?

Да ипак пробам. Можда мало весеља и неће бити наодмет..

Ви који читате Додатак, вероватно нисте баш упућени у збивања у свету народне музика. Нисам ни ја,  али ми је до ушију дошла песма која, Вуку Караџићу да је жив, сигурно не би промакла. Вредни отац наше културе, није бележио само јуначке и „женске“ стихове, већ све што би народ стварао и говорио.

Било је ту скоро време короне и данашњи народни певачи (Гоци бенд) дали су одушка свом српском нагону; славе народску отпорност и инат према пошасти белосветској и компонују песму Вакцина, па кажу:

Неће Гара да прими вакцину
она боцу прима на Сокоцу

Заклела се и себи и Богу
да вируси ништа јој не могу
за ријеч Ковид не жели да чује
у корону она не вјерује

Неће Гара да прими вакцину
не признаје свјетску медицину
неће гара да прими вакцину
она боцу прима на Сокоцу

Да се не би ипак нервирала
три пута се дневно тестирала
ракија јој мирише ко прије
никад укус изгубила није

Блиски контакт имала је брате
у кревету проводила сате
корона јој очигледно годи
Романијом сад близанце води.

(Goci bend – Vakcina BN Music Etno 2021)

Слушали људи под шатрама и по кућама у здрављу и весељу, па писали на мрежама одушевљене коментаре. Препознали познату ствар да нам нико ништа не може, па ни нека бољка са Истока и Запада. Успут, јесмо мало умирали, али то се не рачуна, то нам је писано.

Али, не лези враже, није прошло мало, кад ево ти нове песме од исте групе, под насловом Вакцина 2

Хало, слушај ме овако:

Немој више да ме зовеш
ни поруке да пишеш
Јави ми се злато моје
кад се вакцинишеш

Зове Гара са Сокоца
не прија јој боца
у Београд хтјела
примит антитијела

Ja те волим ко ниједну
јер си цура дивна
ал’ ме плаши лутко
да си позитивна

Знаш гдје можеш да ме нађеш
на којој адреси
када пођеш мила
потврду понеси.

(Goci Bend – Vakcina 2 BN Music 2021)

Шта то би – питамо се ми наивни? Духовито поигравање са идејама.

Али не, овде је бити наиван синоним са бити глуп. Паметном народу је све очигледно. Нема Милоша Великог да нареди, припрети и подвикне, али имамо другог господара. Сигурни су да је чуо овај данашњи Књаз за прву песму, противну његовим „мерама“, па наредио да се направи нова. Тако кажу мреже и писци без плајваза, масовна памет која прозире свачије намере. Као и за све остало што се деси они виде кроз мрак у дубине и даљине. Свако друго објашњење сматрају наивним и гледају са сажаљивим осмехом будалу која то прича. Њима је увек „јасно“ да се истина крије и да је само њихова дубока памет види. Ко је луд да буде наиван.

„Не волем“, као што каже Балашевић. Увек ми је било очигледно да су невиност и наивност рођене сестре. Украс деце и најбољих ствараоца, нарочито у уметности. Наивно и невино откровење је извор за свако дело. Настаје из другачијег погледа пред стварима које сви гледамо али неки заиста увиде. Одабрани којима се посрећило да имају другачији и бољи вид, зачуђени и узбуђени, морају епифанију да разгласе свима.

Сумња и „дубокоумна“ објашњења су убице стваралаштва. Они, који то носе по свету као свој печат, су гробари свега што расте и слави живот. „Помало их се и гадим“ лепо додаје Ђоле..    

Пошаст сумње дубоко нас је захватила и лажно се представља као памет и мудрост. Можда ипак ова случајна прича о народњацима и није без везе са нашим мукама.

Политика, субота 11. октобар 2025.

Views: 23