На фотографији је фашистички италијански генерал Александар Лузано који стоји изнад српског детета које су заклале усташе, испред школе у Пребиловцима.

У италијанском војном архиву, сачувано је писмо генерала Александра Лузана
Мусолинију из августа 1941: „Драги Дуче, Моја безгранична оданост вама, надам се, даје ми за право да на неки начин одступим од строгог војног протокола. Зато журим да вам опишем догађај којем сам лично присуствовао пре три недеље.
У обиласку столачког, чапљинског и љубињског котара (између 60 и 130 км сјеверно од Дубровника) – од наших обавјештајаца сам сазнао да су Павелићеве усташе дан раније починиле злочин у једном селу (Пребиловци), а када се сазнало, да су се околни Срби поново узнемирили.
Недостају ми речи да опишем шта сам тамо нашао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неприкладна и наивна реч. То је превазишло свако лудило!
Многима су одсечене главе и поређане у школске клупе. Усташе су из поцепаних изнутрица извлачиле црева и, као новогодишње врпце, развлачиле их испод плафона и ексерима забијале у зидове! Рој мува и неподношљив смрад нису нам дозволили да ту останемо дуже. Приметио сам поцепану врећу соли у углу и био шокиран када сам открио да су их полако клали, и солили им врат! Управо када смо одлазили, из задње клупе се зачуло дечје кркљање. Шаљем два војника да виде шта је. Извели су једног ученика, био је још жив, дисао је са преполовљеним грлом! Возим то јадно дете у нашу војну болницу својим колима, враћам га свести и од њега сазнајем пуну истину о трагедији.
Злочинци су прво силовали српску учитељицу (зове се Стана Арнаутовић), а затим је убили пред децом. Силовали су и осмогодишње девојчице. За све то време певао је на силу доведен цигански оркестар и ударао у даире!
На вечну срамоту наше, римске цркве, у свему томе учествовао је један човек Божији, један пастир! Дечак којег смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, због наше непажње, побегао је из болнице и отишао у своје село да тражи рођаке.
Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу кланице! Од хиљаду и нешто душа, у селу нема никога! Истог дана смо открили да су касније, пошто је почињен злочин у школи, усташе заробили још 800 житеља села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин убили на путу до јаме.
Само око 300 мушкараца је спасено. (преживеле су само 172 особе, прим.аут.). Само су они успели да пробију усташки обруч око села и побегну у планине! Тих 300 преживелих јачи су од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су могли да изгубе изгубили су! Деца, жене, мајке, сестре, куће, имовина. Чак је и страх од смрти нестао.
Смисао њихових живота је само у освети, у њиховој страшној освети је, на неки начин, срамота што су преживели! И Херцеговина, Босна, Лика, Далмација пуне су таквих села као што су Пребиловци.
Масакри над Србима су достигли такве размере да су на тим просторима загађени многи извори воде. Са извора у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избила је црвенкаста вода, у то сам се лично уверио! Неизбрисива мрља ће пасти на савест Италије и наше културе, ако се, док је време, не оградимо од усташа и спречимо да нам се припише то подржавање безумља!
( потпис)
Ген. Александро Лузано
Командант 2 армије, Херцеговачки сектор
Август 1941 ”
На интернету се може наћи низ реакција на овај ужас које углавном показују саосећање али има и не мали број порицања. Тврди се да тај документ не постоји јер, заиста писмо на италијанском се не може наћи. Неки су покушали да ангажују Гугл и пошто писма нема, верују да је то написала нека српска пропагандна рука. Затим су ту тврдње да злочин нису починиле усташе, већ партизани. И на крају, ”закључци” да је то све измишљотина, укључујући генерала који уопште није ни постојао!
На њихову про-усташку жалост, писмо постоји. Оригинал се налази у Риму, постоји и копија у централном државном архиву Италије, па чак и једна у музејском архиву у Копру.
За оне који хоће да виде оригинал, ево упутства:
Архив: AUSSME (Archivio dell’Ufficio Storico dello Stato Maggiore dell’Esercito, Рим)
Фонд / Број архивске јединице: Fondo N 1 “Balcani”, busta 902, fasc. “Relazioni su violenze Ustascia 1941”, doc. 4713/Oper.
Напомена о приступу: Оригинални примерак; у читаоници је потребна најавa 15 дана унапред.
Ех, да је Томпсон био жив, не би било потребно терати Цигане на силу да свирају и певају, био би он драговољац. И још би довео пола милиона гледалаца, да бесплатно уживају.
Новости – Култура, уторак 8. јул 2025.
Views: 272
