Kondom

Između muškog i ženskog roda danas stoji kondom. On simbolično predstavlja stanje naše bliskosti. Nekada smo se u „onom“ vrhunskom trenutku sjedinjavali, postajali jedno u sreći stvaranja, predati onom drugom biću bez straha i ostatka. Danas nam za tu sigurnost treba plastika.

Ipak, kada ga kupujemo, činimo to sa nelagodnošću koja liči na krivicu, nešto nas grize, kao da radimo nešto nečasno. Tako nam poručuje i crkva, naročito katolička. Ovaj strogi papa, koji je tvrdio da kondom povećava rizik od side (sic), odlazi. Valjda će sledeći biti skloniji vrlini praštanja. Pogotovo imajući u vidu ljubavna iskustva svojih sveštenika sa mladim dečacima.

Možda AIDS i nije proizvod tajnih laboratorija, smišljen da uništi afričku sirotinju. Možda je stvar mnogo jednostavnija, bolest lansirana iz fabrika za proizvodnju kondoma.

Prave ga u raznim veličinama i oblicima, uvek sa idejom da se predstavi kao omiljena i lepa stvar. A tek ukusi! Kao da nam trebaju za voćnu salatu. Smišljeni su razni pitomi, divlji i duhoviti oblici. Pa onda mirisi, koji treba da zamene one koje nam je dala priroda. Da nam omile taj tanki balon između nas.

I pored takvog mnoštva lilihipa, ta opna  je kolac u ono što još uvek zovemo ljubav. Ne mogu da zamislim Odiseja kako posle dvadeset godina skitanja po svetu prilazi Penelopi i  stavlja navlaku od jagnjeće kožice tamo gde treba, jer – nikad se ne zna. Ili Đulijetu na sceni, koja posle teksta „..bezgranična je kao more kakvo izdašnost moja, a duboka je k`o more moja ljubav, pa što više dajem ti, to sve više imam, jer su beskrajne obe“ postavlja taj svlak (možda biblijske) zmije između sebe i Romea. Nemam tu maštu da zamislim nesrećnog Lazu  kako ide „iz beznjenice u raj, u raj,u raj, u raj, u njezin zagrljaj“  a onda pred Lenkom reguliše položaj gumice.

Kod Don Huana ili Hju Hefnera, stvari stoje malo drugačije.

Uz pilulu i viagru, to parče plastike je izum koji je najviše promenio zapadnu civilizaciju i menja sve one koji toj civilizaciji teže. Što je kondom popularniji, zemlja je bogatija. Kinezi ne napreduju zahvaljujući samo jeftinoj proizvodnji već pre svega zbog uvođenja kondoma. Bez takozvane „politike jednog deteta“, ključne reforme koju je uveo Deng Sjao Ping (koja u stvari i nije nikakva politika već državna prinuda), Kina bi i danas preživljavala kao puka sirotinja. To ćete čuti od svakog savremenog sinologa.

Majke kupiju ćerkama kondome za šesnaesti rođendan, u paketu sa seksi gaćicama. Ćerke ih gledaju sa sažaljivim osmehom, već su odavno iskusile ono što majke hoće da kažu. Jedino se još ti prokleti muškarci previše opiru, tvrde da im taj nakit smeta. Nema im pomoći, ili tako ili nikako. Majci ostaje da nešto nauči gleadajući Klip.

Kondom je još jedno žensko sredstvo za potčinjavanje muškaraca. Mi muški sve ređe ličimo na heroje sa isukanim mačevima, danas više izgledamo kao zbunjeni osvajači bez cilja. Plastificirani majmuni. Žene su mi svedoci. Kada ipak požele decu, nailaze na već trenirane muškarce sa kondomima u džepu.

Video sam duhovit poster na kome je kao neka matematička jednačina uslikan kondom onda stoji reč „ili“ i onda, slična po obliku, cucla. Rešenje rebusa je, zna se – plus za kondom. Tako se kondomska civilizacija neizbežno smanjuje, i mi smo među njima.

Treba li zabraniti kondome? Ako mene pitate-nipošto.

Aleksandar Mandić

Politikin kulturni dodatak, Mera za meru

Subota 2. mart 2013.

Views: 971