TO UMETNOST !?

Odtamnjenje.

Na ekranu se vidi ostrvo Elis na koji pristiže sirotinja iz Evrope, preko toga natpis „Njujork, 1927 “. Iskrcava se Edvard Steiken, već poznati fotograf, koji sa sobom nosi nešto visoko metar i tridest, dvadesetak santimetar široko, uglačanu vitku bronzanu formu koja liči na uvrnut konusni štap. Carinici zaključuju da je to obično parče metala, klasifikuju ga kao domaće posuđe ili hirurški instrument i traže da se plati poveća suma.

Gospodin Steiken zna da od 1913. godine Amerika dozvoljava besplatan uvoz umetničkih dela pa tvrdi da je to „Ptica u prostoru“ autora Konstantina Brankušija, i odbija da plati. Carina oduzima predmet i Steiken odlučuje da se žali. Slučajno se sreće sa Gertrudom Vitni, osnivačem Vitni muzeja, koja prepoznaje važnost tog spora. Ona ga zamoli da slučaj preuzmu njeni advokati.

Tako počinje istorijski spor koji treba da utvrdi razliku između umetnosti i koještarija. I da dalekosežno utiče na istoriju umetnosti. Zakon kaže da skulpture treba da budu „uklesane ili oblikovane po uzoru na prirodne modele“ u „svim razmerama: dužini, širini i visini“.  „Skulpture ili statue moraju biti ‘originali;’ jedinstven proizvod „profesionalnih vajara“; „izrezbarene ili izvajane, ručno rađene … i tamo gde su izlivene u bronzi, ili bilo kom drugom metalu ili leguri, morale su biti zamišljene isključivo kao profesionalna produkcija vajara; a reči „slika“, „skulptura“ i „kip“ ne treba „da uključuju utilitarne objekte“.

Dakle, sud mora da odredi na šta predmet treba da liči, da se utvrdi da li je to „originalno“ delo, U dobu koje, kada je „moderna umetnost“ čudna novotarija, pred sudom se raspravlja o  tome šta je umetnost? Ko je umetnik i ko treba da sudi o tim objektima koji ne liče na stvarnost?

Suđenje traje dve godine. Tužilac se trudi da ospori kvalifikacije svakog svedoka koji misli da je „Ptica“ umetnost. I da ospori da je Brankuši vajar. Usput dokazuje kako to delo nije umetnost jer nije oblikovano po uzooru na prirodne modele.

Među ostalima, sud kao svedoka  poziva i poznatog skulptora (takođe bez diplome)  Jakoba Epstina i njegovo svedočenje sadrži jedno od najlepših i najubedljivijih argumenata koje znam, o tome šta je umetnost. Skraćeno, dijalog u sudu teče ovako:

-Kada kažete da to smatrate umetničkim delom , hoćete li mi ljubazno reći zašto?

-Pa, prija mom osećaju lepote, daje mi osećaj zadovoljstva. Napravio ga je vajar,

pma mnogo elemenata, ali stoji kao prelep predmet. Za mene je to umetničko delo.

-Da imamo mesinganu šinu, visoko uglačanu, zakrivljenu u manje-više simetrično, to bi bilo umetničko delo?

-Može postati umetničko delo.

-Bilo da ga pravi vajar ili mehaničar?

-Mehaničar ne može da napravi lepo delo.

-Želite da nam kažete da dokazni predmet, mehaničar ne bi mogao da ispolira?

-Može da ga izglanca, ali ne može da ga zamisli. To je suština. On ne može da zamisli one posebne linije koje mu daju individualnu lepotu. To je razlika između mehaničara i umetnika; on ne može da zamišlja kao umetnik.

-A ako može da ima viziju, onda bi prestao da bude mehaničar i postao bi umetnik?

-Tako je.…

-Kada kažete da su neki od Brankušijevih radova predstavljali pticu, da li vam ovo predstavlja pticu?

-Za mene je svejedno šta to predstavlja.

-Znači što se tog dela tiče, u delovanju na estetski ukus, nije bitno šta predstavlja?

-Nimalo. Postoje granice. Onog trenutka kada čovek koji je umetnik počne klesati komad mermera, to može postati umetničko delo.

-Da li biste mogli da prosvetlite sud, da li mislite da je taj predmet ptica?

-Ako bi ga umetnik nazvao pticom, shvatio bih to ozbiljno, ako ga uopšte poštujem. Moj prvi pokušaj bi bio da vidim da li je kao ptica. U ovom konkretnom delu postoje elementi ptice.

 -Koji elementi?

–Ako posmatrate komad skulpture u profilu, vidite tamo, on je kao ptičja prsa , posebno sa ove strane.

-Bilo koji zaobljeni komad bronze tada, može predstavljati pticu?

–To ne mogu reći.

-Možda srp mladog meseca?

–Da.

-Ako bi gospodin Brankuši ovo nazvao ribom, da li bi to za vas bila riba?

–Da je nazvao ribom, ja bih je nazvao ribom.

-Da li neko od drugih vajara radi dela ove klase i karaktera?

–Postoje i drugi umetnici koji rade slično, ne baš kao Brankuši , ali takvog karaktera.

 -Dakle, on stoji praktično sam i izolovan u ovoj određenoj klasi umetnosti?

–Ne. On je povezan sa veoma drevnim oblikom skulpture.  On se vezuje za finu antičku skulpturu staru tri hiljade godina . Ako želite da iznesem pred sud komad antičke skulpture, koju slučajno imam, mogu da vam ilustrujem. (Svedok napušta mesto i uzima uzorak.)

-Šta je to?

–To je jastreb.

-Možete da vidite neku sličnost u formi, sa onim što razumete kao jastreb?

Ornitolog je možda neće naći. Perje nije prikazano; stopala nisu prikazana, a ja ipak imam utisak da je to soko.

Na kraju sudija Vejt čita presudu i ulazi u istoriju:

…Razvija se takozvana nova škola umetnosti čiji eksponenti pokušavaju da prikažu apstraktne ideje umesto da imitiraju prirodne objekte. Bez obzira na to da li saosećamo sa ovim novijim idejama i školama koje ih zastupaju, smatramo da se činjenice njihovog postojanja i uticaja na svet umetnosti, priznatog od strane kompetentnih sudova moraju uzeti u obzir….Predmet koji se razmatra  je lep je i simetričan u obrisima, i iako se može naići na poteškoće u povezivanju sa pticom, ipak je prijatan za gledanje... Smatramo dokazanim da je to umetničko delo, podržavamo tužbu i smatramo da ima pravo na slobodan ulaz prema članu 1704, zakona.

I onda epilog filma, sa natpisima na kraju:

• Brnkuši postaje jedno od najvećih imena moderne umetnosti.
• Američka carina 2022. godine i dalje radi po članu 1704 zakona iz 1913. koji oslobađa umetnička dela od carine.
• Srpska carina 2022. godine propisuje: „Kada je u pitanju unos umetničkih dela sprovodi se uobičajena uvozna carinska procedura, u skraćenom ili redovnom postupku“.

Zatamnjenje.

Reditelj, Aleksandar Mandić

Politika, kulturni dodatak, subota 29. oktobar 2022.

Views: 261