У суботњем Културном додатку , објавили сте зајапурен текст Бориса Јашовића под насловом „Зашто интелектуалац не подржава власт“.
На почетку аутор одлучно каже да „Интелектуалац не подржава власт јер се његова духовна позиција налази насупрот материјалног света. Њега/њу занима опште добро а не интерес и привилегије… „Интелектуалци“ који подржавају власт губе право да се зову интелектуалцима будући да пристају на саучествовање у варању.“
Да ли је опште добро насупрот материјалног света?
Интелектуалци су људи који на основу аргумената стварају нове идеје и бране их јавно. Понекад се те идеје поклопе са идејама власти о општем добру, а често не. Неће бити да све власти увек варају.
Мислиоци су људи, имају право на заблуде и илузије, али више од тога, имају право да мисле и бране то мишљење. И да очекују да ће њихова истина превладати. На шта би личио овај свет ако би им се као људским бићима то право одузело.
Узмимо Иву Андрића. Био је службеник, амбасадор Краљевине код Хитлера, дакле није био интелектуалац. Онда је током окупације ћутао и показао да није за окупаторе. Вратио се међу интелектуалце. Онда , опет, после ослобођења, постао члан Комунистичке партије. Не би од Јашовића добио потврду да припада интелектуалацима.
Или, друго врхунско име југословенске културе, Мирослав Крлежа. Опседнут политиком. Могло би се рећи да је пре рата био комуниста али и слободни мислилац, интелектуалац. Онда долази НДХ, не прикључује се Павелићу, али ни партизанима, ради своје удобности ћути, заштићен у Загребу. Одмах по ослобођењу, постаје носилац културне мисије новог поретка и то остаје до краја. Може ли се порећи да је био интелектуалац?
Оваквих примера има безброј. Узмимо један екстреман – Мартин Хајдегер. Чим је Хитлер дошао на власт, постао је ректор универзитета у Фрајбургу и после тога се учланио у нацистичку партију. Здушно подржава Хитлера и нацисте, потписује „Завет професора немачких универзитета и средњих школа Адолфу Хитлеру и Нацистичкој држави.“ Убрзо, због борбе за позицију са Алфредом Розенбергом, напушта место ректора али до краја остаје лојалан члан нацистичке партије. Има ли икога, осим Јашовића, ко не мисли да је Хајдегер био интелектуалац?
Надам се ипак, да ћемо се Јашовић и ја сложити у томе да је интелектуалац трагач за истином. Понекад залута, некад се накнадно покаже да је био у праву, али у том послу мора да буде слободан.
Редитељ, Александар Мандић
Политика, културни додатак, субота 2. mart 2024.
Views: 10
SR_RS 
EN