Мера за меру

Александар Мандић

Да ли сте се некад упитали како то да се број беба скоро свуда у свету смањује, а да се повећава број становника на овој лопти на којој се вртимо? Ја нисам, све до јуче, када сам наишао на неочекиван одговор Стивена Шоа, експерта за демографију.

У последњих 10 година број беба на свету пао је са 147 на 135 милиона, и наставља да опада. Али, број старих људи још драматичније расте. Ми маторци више не пристајемо да умремо као пре, живимо све дуже и тако доносимо епохалне промене у свим земљама. Све мањи број оних који раде, мора да издржава све више нас, да и не помињемо битне промене у броју лекара, болница и старачких домова. Ово нарочито важи за сиромашне земље.  

Обично се мисли да је процес смањења прираста захватио богате западне земље а да се Африка и Индија и даље веселе у креветима и надокнађују мањак.  Ни то није савим тачно. Куга је захватила и њих, мада су њихове бројке и даље огромне. Светски рекордер је Нигер где се жене порађају 6,73 пута просечно, али тај број се и тамо смањује, процес је почео касније и траје већ довољно дуго да се може мерити. Рачун каже да ће на крају века сваки трећи човек на планети бити црн.

Познато је да је граница просте репродукције 2,1 дете по жени, а у Јужној Кореји тај број је 0,7 и сваких 20 година ће се преполовити. Док данашње  бебе тамо дођу до факултета, само половина обданишта ће бити потребна. Врло близу су  Италија, Тајван, Јапан, Шпанија…Од 35 држава у Индији, само у пет је фертилитет већи од границе обнове. 75% људи већ живи у земљама које не достижу критичан број 2,1. Рађање се смањује свуда.

Не волим никакве прогнозе, углавном су гледање у боб, али чланак у часопису Лансет предвиђа да ће моји драги Италијани са садашњих 71 до краја века пасти на 28 милиона, од тога ће већина бити старци. Ајде децо Фелинијева, навалите на лепотице око вас, покрадите им пилуле, и као прави мушкаеци, брините о њима. Како би свет изгледао ако ово допустите јер  сунце излази у Италији.

Промена није почела као неки дуг процес. Напротив, као филмски рез појављује се 1970 година. За три године од 5% жена без деце у многим развијеним земљама порастао је на 25%. То се никада у историји није десило и нема доброг научног објашњења.

Али има мог, аматерског: хипи покрет, сексуалне слободе заједно са буком рок енд рола, уз највећи друштвени изум 20. века The pill, пилулу против беба. Проналазак који је темељно променио ток наше цивилизације. И уздизање речи „слобода“ (индивидуална) на врх људских вредности.

То је нама наша борба дала, да имамо Стонсе за маршала.

У последње време, појам за жене childless (без деце) замењује се појмом child free (слободна од деце). Чим је ту слобода, то звучи поносно, а не као оно, губитничко „без“, сажаљења вредно. Јесте увредљива чињеница да се та животна ситуација никад појмовно не односи на мушкарце. Нема кованице која би обележила нас.

Сигурно нисте промашили паметњаковиће којима је све јасно, да је ово део плана који се ствара негде (они додуше не знају баш тачно где, али су сигурни у то) да би се смањило светско становништво. Ево да им помогнем, постоји такав покрет са десетинама хиљада чланова. Антинаталисти, притивници рађања, који имају разне еколошко-политичке аргументе, међу којима и онај који тврди да та нова мала бића нико није питао да ли хоће да се роде, дакле немамо право да их доносимо на свет. Једина невоља са тим покретом је да су већином ментални болесници. У складу са данашњицом, и они заслужују да буду узети озбиљно.

Наравно, у центру ове приче су жене. О њима, други пут, а сада, за крај једна од најлепших прича за које знам:

Слушам на радију Невенку Терзић. Мученички живот, избегла са Косова, 30 (и словима: тридесет) селидби по Србији. После  петог детета оставља је муж. Развод у Београду без игде икога. Сам Бог зна како живи и на крају се удаје поново, остаје трудна у 43 години. Забринута због година  иде на контролу. Сестра која прима је саслуша па каже: „Што сте толико запели, па имате већ петоро деце”.

Невенка одговара: „АЛИ, ОВО НЕМАМ!“

Политика, субота 22. jun 2024.

Views: 37

One Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *